Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове

05. септембар 2017.

Српство Меше Селимовића

Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости знао без дилеме којој нацији припада, коју веру исповеда и којим језиком говори. Зато, првенствено за оне који би данас да га учине нечим што није, а тиме и да оскрнаве његов живот и дело, вредело би се подсетити његових речи и написа. Биће да његове речи и подсећање на њих не раздвајају, но спајају све оне који су спремни да очима виде и ушима чују.

Уторком од 18 часова емисија Расен на радију Сербона
http://www.radioserbona.rs

Прочитајте више »

14. март 2017.

Графити велеграда

Графити представљају незаобилазни део урбаног окружења. Замислити град без графита било би исто као замислити град без аутомобила. Графити су свуда, изложени погледима, временским условима и емоцијама – а то их чини пролазним.



фото: beogradskigrafiti


фото: beogradskigrafiti

Свако време имало је свој народни израз и начин на који се он исказује. У праисторији је то било урезивање порука на зидовима пећина, нешто касније преношење порука усменим путем преко приче или песме, затим су се појавиле књиге и новине, радио, телевизија, интернет…, Један од видова преношења порука данас јесу графити исписани зидовима и другим погодним објектима, на мање или више видним местима.

Овога пута једна од тема тросмислене емисије Сатирање били су графити велеграда:

– Може да буде, а не мора да значи.

– Кад ја тамо, а оно међутим.

– Нисмо згодни, ал смо зато незгодни.


Гаврило Принцип

– Свако „Зашто“ има своје „`бем ли га“

– Сида, сида, е па шта је, ако је сида, није рак.

– Неко нам је ставио дрогу у хероин.

– Пролеће у Београду: – Ујутро се чују птице како кашљу.


фото: Опуштено

– Наш ваздух има једну предност: – видимо шта удишемо.

– Буди уз мене кад одем од тебе.

– Да нема џепароша, не бих ни искусио секс.

– Друштво, морам кући да једем, матори ће да ми сере!



– Боље испасти глуп него из аутобуса!

– Инфаркт – ма какав је, од срца је.

– Око за око, паста за зубе.

– Пушење ти скраћује цигарету.



– Њутн лаже. Лаке падају брже.

– Боље пет до дванаест, него ниједну после један.

– Девојке памет у главу… а доле шта улети!

– Е, само ми плавуша треба, и без ње сам глуп!

– Боље водити љубав него пса.



Емисија Сатирање сваког уторка од 18 часова на Радију Сербона (реприза од 22 часа)


Графити велеграда
Прочитајте више »

02. март 2017.

Далибор Дрекић ''Опомене Ноама Чомског'' (28.02.2017.)

Медијске манипулације којима смо изложени, према теорији Ноама Чомског. шаљиви погледи на речи и идиоме, афоризми и још понешто. 


Прочитајте више »

19. фебруар 2017.

Животна и позоришна драма - Бранислав Нушић

На позорници се прво дигне завеса па се тада одиграва драма.
У животу то другачије бива:
Најпре се одигра драма па се онда подигне завеса.
Бранислав Нушић

Прочитајте више »

09. фебруар 2017.

Далибор Дрекић ''О нама'' (07.02.2017.)

Далибор Дрекић | 16:58 |
Оставите коментар!

Основна тема је сатирична песма Душана Васиљева "Човек пева после рата", уз много афоризама.

Прочитајте више »

08. фебруар 2017.

Душан Васиљев - Човек пева после рата (1920!!!)

Песма Човек пева после рата проистекла је из песниковог двоструког негативног искуства: ратног и послератног. Као ратник је схватио сву апсурдност рата као таквог и свог учешћа у њему на туђој страни и за туђе интересе. Као човек који се вратио из рата, осетио је разочарање јер се ништа није променило на социјалном плану. Наишао је на појаве и поступке који изазивају згражавање и бес.

Тако је ова песма интонирана и као исповест и као протест. То је исповест о заблудама и узалудним сновима и надањима и протест против света блуда и кала. Намучени ратник очекивао је да ће одахнути од страхота рата онда када он прође, али је схватио да у послератној стварности нема ни чистоте ни свежине. Бол, бунт, протест, разочарање – основна су осећања и расположења, која су подстакла песника на певање и која су се упила у сваку поетску слику песме.


Душан Васиљев – „Човек пева после рата“ 1920!!!

Ја сам газио у крви до колена
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена;
ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!

Ја сам се смејао у крви до колена
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
и кликтао сам кад се у мраку напред хрли
и онда лети к врагу и Бог и човек и ров.
А данас мирно гледам како ми жељну жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров, ─
и немам воље ─ ил немам снаге ─ да му се светим.

Ја сам до јуче покорно сагиб’о главу
и бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао судбину своју праву ─
али је данас знам!

Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године Клања,
ради овог светог Сазнања
што ми је донело пропаст.

И ја не тражим плена:
ох, дајте мени још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе ─
остало вам на част!

У структури прве строфе подједнак простор имају прошлост и садашњост. Из прошлости су две поетске слике – гажење у крви до колена и понижавање сестре и мајке. Садашњост предочавају две поетске слике – мутно море и јутарња роса. Између прошлости и садашњости успостављена је апсолутна симетрија — и једна и друга су суморне и бесперспективне.

Први стихови:
Ја сам газио у крви до колена,

и немам више снова

казују о ономе што је било и о ономе што јесте, указују на психолошко стање које карактерише безвољност, разочарање, резигнација. Ови стихови су увод у целокупно певање које следи. Наредни стихови и строфе, све до краја песме, биће у функцији објашњења зашто је дошло до тога да човек изгуби све снове (надања) и остане емотивно осакаћен и егзистенцијално изгубљен.

Сестра ми се продала/и мајци су ми посекли седе косе прва је поразна слика послератне стварности и резултат онога што се дешавало док је он ратовао. Ова слика је и најјача и најпотреснија: уништени су част и достојанство породице и сваког њеног. Син и брат је дубоко понижен оним што се догодило његовим најмилијим. Тугу и жалост је овај син изразио бунтом и протестом, разоткривањем свега онога што у друштву (свету) представља неморално и нељудско.

Друштво и послератна стварност сагледани су као мутно море блуда и кала. Синтагма блуда и кала указује на срозавање нивоа друштвеног морала као последице ратних дешавања, ратне атмосфере и социјалних потреса.

Синтагма мутно море је хиперболична слика моралног пропадања израженог синтагмом блуда и кала. Од таквог друштва, сагледаног као мутно море блуда и кала песник не тражи ништа, не жели ништа. Он тражи нешто чега у том друштву нема:

Ох, ја сам жељан зрака! И млека!

И беле јутарње росе!

Њега гуши атмосфера која влада у друштву – морална трулеж чини да нема ваздуха и зато је зрак најдрагоценији. ЗРАК, МЛЕКО, РОСА имају у овој поетској слици симболично значење – сви заједно означавају чистоту, нежност, свежину, крепкост.

Друга строфа даље развија, новим детаљима, слике рата јуче и слике стварности данас. Слика крви до колена опет се јавља али у другачијем контексту и смисаоном окружењу:

Ја сам се смејао у крви до колена,

и нисам питао: зашто?

Ја сам се смејао… значи да је све страхоте рата подносио мирно и да је чак могао да се насмеје некој ситуацији. Он који је све то прошао и гледао како лети у ваздух и бог, и човек, и ров, данас мора мирно да гледа како му губави бакалин жељену жену грли и како му с главе разноси кров. Мирно гледање свега нечовештва проистекло је из недостатка воље и снаге да се ишта учини. Онај који је хрлио у мраку на ровове, сада мирно гледа отимање жене коју је желео и отимање крова над главом. Човеку су отели и љубав и имовину, а њему, захваћеном дубоком резигнацијом, као да је све то свеједно.

У трећој строфи прошлост је снажно наглашена, у њој су само слике понижења (покорно сагиб’о главу) и срамоте (љубио срам). То је потпуни душевни и морални пораз човеков и његово коначно сазнање праве судбине, које не нуди никакав излаз или спасење.

Четврта строфа је вапај пораженог човека. Ох, та ја сам Човек! Човек!, узвикнуће лирски субјект и опростиће све оно што је преживео – и такав живот, и животни порази доприносе да се искристалише Сазнање. Али то Сазнање је сазнање пораза и безизлаза, оно изазива буђење очаја и резигнацију до апсолутне клонулости:

И ја не тражим плена:
ох, дајте мени само још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе
остало вам на част!

Ови стихови, незнатно промењени, јављају се двапут: на крају прве и на крају последње строфе. Положај стихова сугерише њихов смисао као кључни, основни смисао песме: то је протест против рата као бесмисла у коме је брат против брата и човек против човека. Рат доносн крв, умирање, страдање, патњу и бол; он доноси резигнацију, умор и клонулост. Рат разара не само материјална добра него и психу и морал човека. Тако је Душан Васиљев, певајући после рата, певао против рата. Дефетизам је био опште расположење послератних песника и Човека.


Извор: Опуштено







Душан Васиљев - Човек пева после рата (1920!!!)
Прочитајте више »

07. фебруар 2017.

Далибор Дрекић ''Десанка Максимовић - забрањена песма'' (31.01.2017.)

Далибор Дрекић | 16:07 |
Оставите коментар!




У претходној емисији било је речи о Десанкиној необјављеној сатиричној песми, због које је имала непријатности . У данашњој је тема сатирична песма Душана Васиљева "Човек пева после рата", уз много афоризама. Радио Сербона у 18 часова.
Прочитајте више »

28. јануар 2017.

Вељко Коцкар - Српски сатиричар и стрип цртач кога су комунисти стрељали 1944.

Масакр у редакцији сатиричног часописа Шарли Ебдо је одјекнуо попут бомбе и продрмао светску јавност као ретко која трагедија у новијој историји. Да ли је могуће да неко буде убијен због комичних цртежа, ма колико они за неког били увредљиви? Могуће је, наравно, и није ништа ново. Дешавало се и раније. Смрт српског стрип цртача и карикатуристе Вељка Коцкара то потврђује.

О Вељку Коцкару (1920-1944) се зна веома мало.


Публикација о Вељку Коцкару из 2009. године

Рођен је у Осјеку. У Београд је, ради даљег школовања, прешао као петнаестогодишњак. Стрип сцена у престоници је тридесетих била у успону и млади Коцкар јој се придружује са свега 18 година. Први стрип Освета краљице Тао-Мај објављује у тринаестом броју часописа Паја Патак (у коме је, на пример, сарађивао и Жика Митровић), а затим своје карикатуре, илустрације и стрипове пласира у листовима Дом и свет и Бодљикаво прасе.

Најпознатији стрип Вељка Коцкара, Доживљаји Кактус Бате, био је инспирисан Дизнијевим Микијем Маусом (тада познатим као Мика Миш), али је био више од пуке копије. Занимљиво је да је Коцкар био један од првих српских цртача који је цртао пинап лепотице.

Како није сачувана ниједна фотографија младог уметника, најприближније о његовом физичком изгледу се можемо информисати захваљујући шаљивој илустрацији на којој су приказани уметник и његов разголићени модел.


Уметник и модел – Коцкар и лепотица

Одмах након ослобођења, Коцкар је ухапшен и стрељан без суђења уз „образложење“ да је „као агент Гестапоа ширио лажи и клевете против народноослободилачке борбе“ – постоје снажне индиције да је пред стрељачки вод доспео због карикатуре Стаљина.


Табла стрипа Кактус Бата

Наравно да околности под којима су страдали француски карикатуристи и Вељко Коцкар нису истоветне. Разлике су многобројне, али постоје и подударности. У оба случаја, своје животе су изгубили уметници који су „прекршили правила“ и „оскрнавили светињу“. Француски карикатуристи неће никада бити заборављени; њихова смрт их је, ма колико ти сурово звучало, прославила (најновији број часописа Шарли Ебдо је штампан у три милиона примерака уместо у уобичајених 60 хиљада).

Удес Вељка Коцкара је данас познат само најужем кругу поштовалаца девете уметности. Историчар стрипа Здравко Зупан је 2009. године приредио публикацију Вељко Коцкар – стрип, живот, смрт у којој су, на шездесетак страница, сакупљени сви сачувани стрипови и карикатуре овог младог уметника.

Такође, пре пар година је најављен амбициозни документарни филм о Коцкару у режији Ђорђа Марковића и под радним називом Ко је сместио Кактус Бати?. Филм је тренутно у фази продукције – већ је доступна изузетно занимљива најава у којој говоре Вељкова сестра Јованка и многи други – укључујући и култног Роберта Крамба који је пре пар дана дигао глас и против напада на своје француске колеге. Je suis Charlie или Ја сам Кактус Бата, свеједно. За неке смрти једноставно нема оправдања.




WHO FRAMED KAKTUS KID from Tuna Fish Studio on Vimeo

извор: citymagazine






Вељко Коцкар - Српски сатиричар и стрип цртач кога су комунисти стрељали 1944.
Прочитајте више »

25. јануар 2017.

Анексија БиХ у карикатури француског листа ''Le Petit Journal'' 1908.

Анексиона криза (1908—1909), позната и као Босанска криза или Прва Балканска криза, криза је која је настала aнексијом Босне и Херцеговине Аустроугарској, извршене прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године. Као непосредан повод послужила јој je Младотурска револуција и преврати у Цариграду, изведени у љето 1908. године. 


Дана 4. октобра 1908. године, Бугарска је прогласила независност, а већ сљедећег дана Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине. У овај догађај су, посредно или непосредно, били укључени Руска Империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Кнежевина Црна Гора и Њемачко царство. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама – које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине – Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи, утолико више што је у исто вријеме (и у споразуму са њом) Бугарска прогласила своју независност.

Француски дневни лист “Le Petit Journal“ који је излазио у Паризу од 1863. до 1944. године, у  свом издању од 18. октобра 1908. године на насловној страни доноси илустрацију Анексионе кризе: бугарски кнез Фердинанд I проглашава независност, аустријски цар Фрањо Јозеф припаја Босну и Херцеговину, док султан Абдул Хамид II посматра.

Извор: Википедија






Анексија БиХ у карикатури француског листа ''Le Petit Journal'' 1908.
Прочитајте више »

19. јануар 2017.

Далибор Дрекић '''Дис - Наши дани'' (17.01.2017.)

Упркос свим нашим причама и хвалоспевима самима себи, о нама најбоље говоре наши највећи песници и писци. Поред тога што имају способност да се идентификују са колективном трагедијом народа, они умеју и да је искажу на несвакидашњи начин. Њихова остварења, писана у различитим историјским периодима и околностима, показују да наша трагедија извире из нас самих, односно из наших лоших особина.
Ово нису радови о неким тамо „њима“, изгубљеним у времену и простору, него управо о нама, о свакоме од нас који чита или слуша ове стихове.
Ми смо народ неспособан да било шта научи из својих грешака, људи којима је лична корист важнија од сваког колективног добра, народ који је спреман да трпи сваког домаћег и страног силеџију док год то више погађа његовог првог комшију, него њега. Ми смо људи којима смета свако добро које извире из нас, а уздижемо све најгоре што из нас може да изникне.
На тај начин настала је негативна селекција у српском народу, која је већ више од 200 година наша најизразитија карактеристика. Ми смо људи који завиде свачијем успеху, а подсмевају се неуспеху и због тога успешне сатиремо, а неуспешне негујемо – јер много волимо да се подсмевамо.
Ми смо народ који оберучке прихвата тренутне туће идеолошке, етичке, политичке, социјалне, просветне… норме под ноге бацајући сопствене, у које су наши преци уграђивали своје животе. И онда се у том блату, газећи по сопственим вредностима, гложимо и боримо око туђих, уместо да негујемо и развијамо сопствене.
Ми смо људи који су дубоко у себи закопали најбоље особине, а сетимо их се тек када нас зле прилике на то натерају. До тада живимо са нашим најгорим особинама мрзећи се међусобно.
Ми смо људи који више ценимо туђе смеће, него сопствено злато и због тога нам туђини кроје капе, а злато просипамо по свету – да буде корисно неким другим, паметнијим људима.
Док год смо такви, ми и не заслужујемо боље.
Значај ове несвакидашње антологије је утолико већи, уколико знамо колику су љубав према сопственом народу за живота исказивали њени аутори. Када човек према највећој љубави искаже критику, рекао је то из велике потребе, уз велики терет на души и са најбољом намером. Следећи корак биће њено штампање, па ако још има кога да чује и научи, можда ће ова антологија променити Србију.
Далибор Дрекић
Прочитајте више »

15. јануар 2017.

Далибор Дрекић ''Изрод и ухода'' (10.01.2017.)

Сатирање број 9: Мало о народној етимологији - зашто булдожер постаје булдождер, а каријес кваријес, мало хватању о покемона, о људима ухваћеним у мрежу, еротским побудама на лицу и другим темама са земунског кеја...
Прочитајте више »

10. јануар 2017.

Далибор Дрекић ''Шибицари града и чувари стада'' (03.01.2017.)

У овој емисији можете чути: још мало о Балашевићу, други део песме Сатира о сатирању и много афоризама. У следећој, која иде уживо данас од 18 часова открићемо зашто булдожер постаје булдождер, а каријес кваријес, говорићемо о покемонима, људима ухваћеним у мрежу, еротским побудама на лицу и другим темама са земунског кеја ;) Случамо се у 18 на радију Сербона http://www.radioserbona.rs

Прочитајте више »

23. децембар 2016.

Гледано из угла мајмуна

Гледано из угла мајмуна



Гледано из угла мајмуна, многе наоко нелогичне и глупе ствари изгледају сасвим друкчије.

На пример: гледајући из угла мајмуна, сасвим је природно живети на дрвету! По тој истој мајмунској логици, нема ничег чудног ни у свему другом што мајмуни раде – а познато је шта све мајмуни раде.

Ако се за тренутак ставимо у улогу мајмуна, нама ће многе невероватне ствари постати блиске и разумљиве. Тако ћемо другим очима гледати, рецимо на крађе, јер у мајмунском моралу та категорија не постоји. Молимо вас, шта за једног мајмуна значи лепо понашање – то једино може да значи не понашати се као мајмун, што је за мајмуне неприродно, ако није и немогуће!

Ставите се мало у кожу мајмуна, па вам ништа неће бити природније и ближе него да се чешете, биштете, церекате и плазите језик.

Пример мајмуна нас упозорава да стварима не прилазимо једнострано и догматски.

Мајмунски поглед на свет нуди нам велико олакшање и решење за многе неурозе савременог света.

Ако је све релативно, а јесте, онда нема мање или више компетентних. Ако је историја тачка гледишта, угао гледања, онда се ни угао мајмуна не може игнорисати, сем на властиту штету.

Према томе, кад год вам се деси да нешто не разумете, или да вам нешто смета, помислите шта би у тој ситуацији урадио и како би се поставио један мајмун. Видећете да решење постоји, мање или више мајмунско, али је ипак решење. Ако и ту не нађете задовољавајући одговор, покушајте да исту ствар видите као коњ, миш или слон. Све су то равноправни и могући погледи на свет и живот.

Важно је објаснити ствари, а није важно како и из ког угла.

За многе проблеме је једино решење ставити се у положај мајмуна, и одатле уживати у хармонији и логици историје и света.

Матија Бећковић


Извор: iskra






Гледано из угла мајмуна
Прочитајте више »

14. децембар 2016.

Далибор Дрекић ''Спортско сатирање'' (13.12.2016.)

Овога уторка тема емисије Сатирање био је спорт. Кроз афоризме на сатиричан начин било је речи о проблемима са којима се суочавају наши спортови и друштво у целини. Највећа пажња посвећена је о небриги за децу када је у питању спорт и места за склањање деце са улице. http://www.radioserbona.rs
Прочитајте више »

05. децембар 2016.

Ана Радојчић - Позориште ДЕС (29.11.2016.)

ТРЕЋА ЕМИСИЈА "САТИРАЊЕ" Прошлог уторка у Гостима нам је била Ана Радојичић испред Театра ДЕС, Поред много афоризама посвећенох пре свега деци, можете чути и сатиричну песму за децу "Лечник за речник" и проблем избацивања на улицу јединог театра на Новом Београду - Студентског позоришта ДЕС.
Прочитајте више »

02. децембар 2016.

Добри, луди и храбри

Ако су добар и луд браћа,
зашто срећа прати храбре???

Добар луд и храбар
Добар луд и храбар

Добро дошли у Сатирање!






Добри, луди и храбри
Прочитајте више »

29. новембар 2016.

Сатирање 2. емисија - Омаж Душку Радовићу

У другој емисији Сатирање „Омаж Душку Радовићу“ између осталог, говорили смо и томе како је легенда града Београда политичком одлуком склоњена са таласа Студија Б, односно како је престала са емитовањем емисија „Београде добро јутро“

Такође, могли сте да чујете и шаљиву анегдоту о томе како је Душко помоћу псеудонима Рајка Томић преварио Бранка Ћопића на почетку своје књижевне каријере.

У делу са ауторским афоризмима највишпе је било шале на сопствени рачун.

Гошћа емисије, новинарка Данијела Стевановић, представила је емисију „Помаже Бог народе мој“, коју можете слушати на таласима Бум Бум радија, као и неке од тема и гостију које у тој емисији можете да чујете.  


Емисију смо завршили Душковим афоризмима посвећеним деци, а следећа 29. 11. неће бити у знаку некадашњег Дана Републике. То ћемо оставити југоносталгичарима, а ми ћемо се бавити садашњошћу и будућношћу наше деце.

Гошћа емисије биће Ана Радојчић, испред театра ДЕС који се налази пред избацивањем на улицу. За овај новобеоградски театар који постоји више од пола века и кроз који су прошле генерације наших познатих глумаца, данас нема места у граду и држави. Сељакали су их и пресељавали како је коме за око западао простор у којем су имали своје пробе.

Због тога морамо да запитамо себе и друге које су границе сужавања животног простора наше деце у односу на ширење простора тржних центара, фирми, кладионица, разних канцеларија и свега онога шта нам је донело ово празноглаво грамзиво доба лудости.

Цела емисија биће у знаку афоризама за децу.




Сатирање 2 емисија - 22. 11. 2016. у 18 часова
Сатирање 2 емисија – 22. 11. 2016. у 18 часова

Сатирање 3 емисија - 29. 11. 2016. у 18 часова
Сатирање 3 емисија – 29. 11. 2016. у 18 часова






Сатирање 2. емисија - Омаж Душку Радовићу
Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks