Приказивање постова са ознаком Палиндроми - Текстови. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Палиндроми - Текстови. Прикажи све постове

19. новембар 2016.

Две дилеме дели Радивоја и дели Миливоја

1. Уме ли Душан да разуме ту тему за рад, нашу дилему?

2. И сив дан уме ли да те шета?! Дилему надвиси!

аутор првог палиндрома: Далибор Дрекић

ауторка другог палиндрома Сања Бајић

Палиндром - Дилеме

Палиндром је једна стара појава којом се човек поигравао са перспективама мишљења, изражавања и посматрања. Он руши устаљене границе изражавања, шири углове посматрања и што је најважније – открива нове начине у процесу размишљања. Помоћу палиндрома човек успева да се нађе и мимоиђе у самом средишту и тако обухвати сваку појаву у целини, уместо да је замишља, исказује и посматра пратећи њене трагове на произвољно установљеној линији…







Две дилеме дели Радивоја и дели Миливоја
Прочитајте више »

27. мај 2015.

Црни лептир и латински палиндром




Прочитајте више »

19. децембар 2012.

21. 12. - палиндромни смак


21. 12.
СВЕ ЈЕ ОДРЕЂЕНО БРОЈЕВИМА
Све религије имају своје свете бројеве негативног и позитивног значења. Разне начине прорицања помоћу бројева у исламској култури представио је Ибн Калдун (Ibn Khaldun), а и „Сиријска књига медицине“ из 12. века дала је мноштво примера прорицања, бајања и лечења помоћу бројева који су се у то време практиковали у источном делу хришћанске цивилизације.
У Библији, и хришћанству уопште, многи људи, свеци, па и сам Бог и Ђаво имају препознатљив нумеролошки образац, а два најпознатија и најзначајнија дата су у форми палиндрома. 

Први је име Исуса Христа које у старогрчком језику има нумеролошку вредност 888, три поновљена броја осам која у нумерологији имају повољна обележја (троструко благостање).
Други је „број звери“ 666 из Јовановог откровења (Интересантно је да је откровење шездесет и шеста књига библије, а да се „број звери“ јавља у осамнаестом стиху, 6+6+6) који је кроз историју на основу нумеролошких комбинација повезиван са разним личностима и појавама, као што су Ирод, Хитлер, Мартин Лутер, поједини поглавари католичке цркве (папа Лав X), а чак и цела католичка црква.
Иако он вековима заокупља пажњу хришћанског света, новија истраживања показују да је највероватније у питању грешка у преводу, те да је фамозни број звери заправо 616 – такође палиндром.
Старозаветни патријарх Метузалем, према легенди човек најдужег животног века, живео је 969 година, Број његових година нумеролошки је значајан јер садржи двоструку вредност - јавља се као палиндром и као седамнаести тетраедарски број.

МАГИЈА ПАЛИНДРОМА
Велику улогу палиндромног израза у историји људске цивилизације показује његова заступљеност на различитим амајлијама, талисманима, гемама и другим предметима који су служили у магијске сврхе. 
Како се веровало да реч написана обрнуто губи своју магичну моћ, палиндроми су били изузетно цењени, јер и при обрнутом писању имају исти облик и значење, а тако и имуност на одузимање моћи. Плутарх је саветовао да њих треба да изговарају опседнути како би се ослободили злих духова.
Важност таквог израза посебно је истакнута у нумерологији и прорицању помоћу бројева којим су се бавили још стари Вавилонци, Грци, Египћани, Халдејци, Јеврејски кабалисти, ранохришћански мистици и рани гностици. 
Стари Вавилонци су кретање планета бележили бројевима, а затим те забелешке користили за предвиђање астрономских феномена, као што је помрачење сунца или месеца. И Египћани су бројеве користили за предвиђање поплава Нила. И нумеролошке идеје Питагорејаца, који су сматрали да бројеви чине основу универзума који се покреће по бројевној хармонији, биле су мешавина предвиђања и мистицизма. Гностици, кабалисти и разни езотерични култови бројевима су од давнина придавали мистичне и магичне моћи.
„EN GIRO TORTE SOL CICLOS ET ROTOR IGNE“
НА ЗОДИЈАЧКОМ МОЗАИКУ КРСТИОНИЦЕ
САН ЂОВАНИ У ФИРЕНЦИ, 13. ВЕК
У латинском језику ова форма, као вид скривеног писања, добила је и одређени мистични призвук (ђавољи стих: лат. versus diabolicus), и као таква постала је веома популарна. 
Латински израз „En giro torte sol ciclos et rotor igne“ („Ја сам сунце, тај ватрени точак који ротирајући се сфере успоставља/чини да се небеска тела окрећу, и ја се окрећем, такође.“) написан је око слике сунца на мермерном подном надгробном споменику из 12. века у крстионици цркве Сан Ђовани (Battistero di San Giovanni) у Фиренци. 
На мозаику је приказ птоломејског космичког система са сунцем и зодијачким знаковима настао мајсторством тосканских средњовековних уметника. Астролози овај израз називају соларним палиндромом и тумаче га као спиритуално сунце које „својом ватром покреће године у кружно кретање“.

СМАКНУТО НА ХИЉАДЕ СМАКОВА
До данас је у историји забележено неколико хиљада безуспешних предвиђања краја света. Једни пророци најављивали су га на основу визија или тумачења различитих симбола, други помоћу комуникације са наднаравним бићима, па и самим Богом, трећи помоћу нумеролошких израчунавања, четврти путем астрололошких или астрономских предвиђања, шести преко друштвеног и моралног посрнућа итд. 
Најстарије такво пророчанство пронађено је на асирској плочици из 2800. године пре нове ере, а засновано је на долазећој казни за моралну пропаст друштва. 
По учесталости таквих пророчанстава увек су предњачиле различите секте, односно њихове вође, а апокалиптичним су углавном проглашаване године које се пишу округлим бројем (500., 1000. 2000.), а понекад и палиндромним (1991 и 2002)


НИЈЕ СМАК, 
НЕГО ЈЕ ЕВОЛУЦИЈА ЉУДСКЕ СВЕСТИ
Календарски систем, који су Маје највероватније преузели од олмечке цивилизације, био је развијен и напредан, а састојао се од преко двадесет врста календара. 
Веома прецизан календар „дугог бројања“ заснован је, не на цикличком, него на линеарном мерењу времена, које има свој почетак и свој крај. 
Према њиховом веровању богови су већ више пута уништавали и стварали свет, а календар који се завршава 21. 12. 2012. (зимски солстициј) односи се само на најновије стварање света (11. 08  3114 п. н. е.).
Дакле, шта ће се десити? Да ли ће бити уништен цео свемир или само планета Земља? Да ли ће бити угашен целокупан живот на земљи, само људска врста, или само део људске врсте?
Сви набојани сценарији већ су били уметничка инспирација и мање-више су познати: Тектонски поремећаји, климатске катастрофе, замена земљиних полова, заустављање подморских струјања, судар земље са каквом кометом или млазом сунчеве ерупције, нуклерни рат.
Мање је познато да су Маје предвидели и детаљно у календару описали развој људске свести, која је представљена у девет циклуса стварања на космичкој пирамиди. Дана 21. 12. 2012. требало би да уследи прелаз из осме, материјалне у девету, галактичку разину свести. Када се на овај начин посматра, мајански календар представља својеврсну метафизичку мапу еволуције свести, односно тока духовног времена.
Према њиховом веровању, еволуција свести одвија се у правцу стварања јединственог ума, односно, наши се умови трансформишу у једну, јединствену просветљену свест. 
Највидљивији знак ове појаве јесте убрзање субјективне перцепције времена, која се догађа увек када се ближи крај одређеног временског циклуса. 
Такво убрзање у науци се назива Шуманова резонанца (ритам откуцаја земљиног срца), тј. електромагнетски пулс који се са уобичајених 7.8 циклуса у секунди у задњих неколико година повећао на 11 циклуса, а показује и знакове даљњег убрзања.
По мајанској теорији еволуције свести 21. 12. 2012. неће се десити ништа спектакуларно брзо и видљиво, него ће се покренути одрећене вибрације које ће временом утицати на убрзану промену људске свести.
Прочитајте више »

14. октобар 2012.

Српски палиндром од 16 до 19 века

Далибор Дрекић | 19:02 | |
ГАВРИЛО ТРОЈИЧАНИН
ВРХОБРЕЗНИЧКИ ЛЕТОПИС
КЊИГА СТАРОСТАВНА (1650.)
ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ ИЗ 16. И 17. ВЕКА

Крајем 16. и током 17. века у српској уметничкој књижевности формирао се аутентични стил писања поезије у форми песничких загонетки, односно скривалица. 
Ова форма тајног писања имала је за свој центар Сарајево, а песници су поруке скривали на различите начине: помоћу бројева с гласовном вредношћу (Гаврило Тројичанин, 1633.), читањем уназад итд. 
У збирци епиграма за коју се претпоставља да ју је написао Г. Тројичанин слова су распоређена у линије помоћу којих се формира одговарајућа слика, и тако графичким приказом појачава смисао текста.

ПИСЦИ И ПЕСНИЦИ У ВРЕМЕНУ МАНИРИЗМА

Никола Грдинић, у делу „Формални маниризми“ (Народна књига, Београд, 2000.) наводи да су у доба од 16. до 17. века маниризма (од краја 18. до прве половине 19. века) многи српски писци (А. Андрић, Ј. Пачић, Ј. Суботић, Н. Боројевић...) писали разне врсте палиндромних загонетки, најчешће оне засноване на растављању речи на делове (војвода – вода/јов и сл.). 


САВА ТЕКЕЛИЈА
САВА ТЕКЕЛИЈА: АУТОБИОГРАФИЈА


Приказујући различите начине употребе загонетки у српској књижевности Сава Текелија (1761–1842) у својој аутобиографији (Сава Текелија „Аутобиографија“, „Летопис Матице Српске“, 1876.) говори о обе врсте палиндрома – и симетричним и асиметричним, али и о обе подврсте – слоговном палиндрому и палиндрому речи или палинграму: 
„...или се одберу речи онаке, од које кад се слогови као и гласови страг считавају, изађу друге речи, (анаграми): Сава Васа, као и бор и роб, сат и тас, чам и мач; / или се узму речи, које читане одостраг остају исте вас и спред (палиндроми) боб, кук, око, Ана, Ада, невен, ратар; / или се одостраг считавају само слогови, или речи у цело па има их у латинаца сложених по 14 речи и два стиха, з којима стоје сви гласови, писмена, страг считани у истом реду као и спред. Наши ђаци још нису засели, да начине и српску коју, те немам ни примера да наведем...“. 
Дакле, Текелија је у српској књижевности наилазио на примере симетричних и асиметричних палиндромних израза и на примере слоговног палиндрома, али је примере палиндрома речи (палинграма) налазио само „код Латина“.
Далибор Дрекић

Прочитајте више »

15. март 2012.

Раша Попов

Далибор Дрекић | 21:26 | |

ПАЛИНДРОМНЕ ПЕСМЕ РАШЕ ПОПОВА

Књижевник и новинар Раша Попов родио се 1933. у Мокрину, на северу Баната, а хумор му некако јужњачки топао. Његов Мокрин већ је познат по најлепшим гускама, најтврђим јајима и песнику Мирославу Мики Антићу. Тако мало место, а тако много знаменитости.
Управна зграда „млина преко пруге“ у којој се родио сада је пуста, али срећом још увек постоји. Молићемо Бога да је капитализам не препозна као атрактивну локацију.
Раша каже да је био ђутљиво и болешљиво дете, а израстао је у причљивог песника са здравим хумором. Болешљивост му је ускратила и игру и хумор, али се та лава у њему годинама скупљала, и на радост деце доживела ерупцију која траје пола века.
Највише воли да засмејава људе и то му полази за руком, ако устане на леву ногу, а ако устане на десну и никога тога дана не засмеје буде веома несрећан. Зато поручујем свима који сретну чика Рашу: „Насмејте се и ако је устао на десну ногу – да нам чика Раша не буде несрећан!“.

Почео се школовати у Мокрину, а затим је школу похађао истовремено у три иста града – у Бечкереку, Петрограду и Зрењанину. Било је много за једно дете да истовремено учи у три града, због чега је Раша школу наставио у Новом Саду, а факултет у Београду.
Новинарством је почео да се бави у новосадском Дневнику, али пошто назив „Дневник“ звучи исувише озбиљно, Раша је побегао у „Младост“ и, како се чини, у младости је и у седмој деценији.
Увек је био немаран према својим текстовима па их је на стотине расуо по разним новинама и часописима. Наћи ће се ваљда нека вредница која ће исправити Рашину немарност и све те текстове сакупити и објавити.
А тек емисије са радија и телевизија које су нас некад увесељавале, данас неправедно леже по каквим таванима и подрумима. Оданде нам снимци говоре колико смо себични па ускраћујемо нашој деци оно што смо највише волели.
На свом животном путу Раша је давно налетео на још једног човека који му је много сличан – био је то Љубивоје Ршумовић, познат и као Ршум. Њих су двојица усрећили више деце него сви деда мразови света заједно.
Сви данашњи ТВ канали који откривају разна светска чуда нама нису били потребни, Све смо ми то сазнали од Раше, Ршума, Бранка коцкице и многих других свезналица нашег детињства.
Најпознатије је Рашино учешће у радио и ТВ серијама и емисијама „Фазони и форе“, „Шешир без дна“, „Варошарије“, „Радост сазнања“, „У сну сан“, „Рађање светлости“, „Видови фашизма“...
ВО ПОПАШАР
Збирка „Трулеж зглаве“, Књижевна заједница Новог Сада и Кикинде, 1991., стр. 94-95
Јава
У мају сан има мисо
Не гаси бол
За себе нас наде сеју
Човечна песма
Дан и бол ми душа
Нада пса рањава
Са псима тугује невин покушај
Ено то сечиво пали сан
дебелог ума
Ту ужелели смо се битке нове
И цура накита
Ови шапа немају
О ни вилица
Беда нове идеје
Носе мак Озирису
Апис ушато птиче
Лети га Богу Ра
И тема подвезан ух Апис
И тема паса
Пси не лове
Волови спавају
Хор певај мушки Ц
Ево политика да кити лопове
Цик
Шум јаве прохујава
Пси волове воле
Ни спаса памети
Сипаху на зев до памети
А ругоба ките лечит
Поташу сипа у сир
Из ока месо не једи
Ево наде
Бацили вино у јаме
На паши во
Атика на руци
Ево нек ти бесомсиле
лежу у таму голе
Бедна сила повиче
Сотоне јашу
Копни вене југ
у тами спасавања
Распада наш уд им лоби
Надам се Панчево
Чује се дан са небеса
Зло бисаге носи Мами нас у јаму
Авај
Као водитељ ТВ дневника, Раша се трудио да приказује вести и из прве и из друге руке, а пре свега сликовито. Тако је знао да преко целог екрана рашири гледаоцима новине, или донесе глобус да би дочарао долазак комете - па нека се и сами увере.
Хтели су неки страшни људи-политичари и да га избаце са телевизије, али је увек ту био Бог и сви они добри људи који су га штитили.
Раша је сину, кћери и унуку испричао преко 2500 бајки па је 2007, године решио да постане Гроздана Олујић и објавио књигу „Бајке за 21. век“.
Он зна да је много тешко написати добру песму, али нам је у свом упутству „Како написати најгору песму“ открио да нимало лако није написати ни најгору.
Када је почео да пише сатиричне песме, Раша није могао да се заутави, и написао је сатирични еп „Спев о транзицији“ (Тиски цвет, Нови Сад, 2009.). Али за то није крив песник, него је криво време у којем живимо. 
Када га је један критичар прозвао Че Геваром, Раша се бранио: „Ја нисам Че Гевара. Ја никад не бих ишао у шуме са наоружаним људима. Ја сам револуционар из фотеље.“
У неким далеким енглеским градовима Раша је био лектор за српскохрватски језик – То су они људи који вас стално подсећају колико не знате да читате и пишете. И колико год се ви трудите, они увек нађу неки зарез који је побегао са лица места.
Још је много тога био Раша – и главни уредник у Матици српској и есејиста и критичар и издавач. - како све то озбиљно звучи
У збирци „Трулеж зглаве“ (сатиричне и друге песме), Књижевне заједнице Новог Сада и Кикинде, Раша је 1991. године објавио две песме у форми дволичног палиндрома. „ВО ПОПАШАР“ иУЂЕ ЖЕНА. Песме се од почетка ка крају и од краја ка почетку, слово по слово, једнако читају.
РАША ПОПОВ - ТРУЛЕЖ ЗГЛАВЕ, 1991.
О овој својој збирци Раша је рекао:
„Велике политичке катастрофе наступају зглаве, и то као трулеж, зато сам тако и назвао ову своју књигу сатиричних, политичких и оних обичних, лирских песама. Једна од мојих најранијих песама настала је тако што сам идући упицама Лондона, на једној белој табли приметио да пише „Живот је брате сладак, ко би желео да умре? 
То је очигледно била политичка реченица, јер је те,`65. године, ескалирао рат у Вијетнаму. И онда ја пожелео да довршим ту песму, јер мрачњацима живот није сладак – они желе да потврде своју егзистенцију у крви других људи. О, где сте она срећна, глупа времена када су југословенски буџовани ишли у лов на срндаће, а не у лов на људе?“ (НИН, 19. 7. 1991. године)
УЂЕ ЖЕНА
Збирка „Трулеж зглаве“, Књижевна заједница Новог Сада и Кикинде, 1991., стр. 83.
1.
Монарх удовица
будућа и сад је
у сети суха
Желела да се уда
Нуде јунаке мале
телом, салом
Големе: назимад
Ко ружа леп иде
Они маме на лик свеж
Упитала га лењо:
Кита лиром?
2.
Морила ти коње
Лагала ти пужевски
Лане мамино Едипе
Лаж урок
Да ми занемелог
мола смоле тела
Мекану једу наду
Е сад але лежаху сите су
Еј да си!
А ћуд убаци воду
Храном А НЕ ЖЕЂУ
Добио је бројне награде и то више милиона нагарада. Најзначијне награде се не могу набројати јер би се морала скупити сва она деца којима је на лице донео осмехе. Не једном београдском фестивалу песника управо деца су га прогласила витезом пролећа.
Он је велики гурман, да не поверујеш да је из Војводине. Данас живи у београдском насељу Палилула и ја се због тога осећам много сигурно јер знам да је ту близу.
Иако је познат и као велики изумитељ, Раша баш и не воли новотарије. Највише му смета што коцкарнице и кладионице уништавају стару београдску кафану која чува дух овога града.
Каже да је више волео историју од књижевносзи, и ето, нашао је компромис – преко књижевности ушао је у историју. 
Далибор Дрекић

Прочитајте више »

22. децембар 2011.

Рабош

РАБОШ И ПИСАЊЕ ЗДЕСНА НА ЛЕВО


РАБОШ ПЛОЧИЦЕ
Примере писања са десна на лево и бустраседонског писања налазимо у Рабошу, јединственом сачуваном словенском календару са знаковима и цртежима („цртама и резама“) урезаним у дрвету. 
СЛОВЕНСКИ КАЛЕНДАР ИЗ 4. ВЕКА, РОМАШКА, КИЈЕВСКА ОБЛАСТ
Систем је био сачињен од седам знакова за бројеве од 1 до 1000 и додатака: тачка, праве и косе линије и крст, који су могли бити неизрезани и изрезани.
РАБОШ СА ЈАДРАНСКОГ ОСТРВА ОЛИБ (ЧИТАЊЕ С ДЕСНА НА ЛЕВО)
КАЛЕНДАР ИЗ ПЛОВДИВА, БУГАРСКА
Још је Црноризац Храбар (Х век) наводио разлику између два начина писања код Словена: првом, којег је називао писање „чертами и резами“ и другом којег је подводио под назив „писање туђинским писмом“, било да се ради о грчком или латинском писму..
Рабош је служио за бележење важних појава и догађаја у годишњем соларно-лунарном календарском циклусу (равнодневице, дугодневице, краткодневице, различити празници), а у народу је био широко распрострањен све до почетка двадесетог века. 
Осим што су били народни начин за рачунање времена, рабоши су кориштени и као средство за утврђивања дугова („рачунање на рабош“).
Две дрвене плочице, једна за повериоца, а друга за дужника, зарезивале су се тако да представљају допуну једна другој. Када би дуг био измирен, плочице су уништаване. 
Календари су се читали бустрафедонски, први ред с десна на лево, други с лева на десно, трећи с десна на лево итд. Ово писмо је доказ културног и историјског развоја Словена, независно од византијско-римског утицаја.


Далибор Дрекић


Прочитајте више »

Срби су писали палиндроме од VI века пре Христа


СРБИ СУ ПИСАЛИ ПАЛИНДРОМЕ И АНАГРАМЕ ОД VI ВЕКА ПРЕ ХРИСТА НА ПРОСТОРУ СЕВЕРНЕ ИТАЛИЈЕ,  СЛОВЕНИЈЕ И РУМУНИЈЕ

На основу атестинских таблица из предримскога периода (Es 23, Es 24, Es 25 и Es 26) нађених на локалитету Есте (антички град Атесте), југозападно од Падове у Италији, словеначки лингвиста и венетолог академик Матеј Бор (право име Владимир Павшич, 1913-1993) открио је словна правила венетског писма и граматике (М. Бор, „Венети, наши давни преци“). 
ТАКОЗВАНИ "ЕТРУРСКИ АЛФАБЕТ"
ВЕНЕТСКО (АТЕСТИНСКО) ПИСМО
Ови написи представљају најбоље сачуване венетске писане споменике. Многи венетолози су покушавали да их растумаче помоћу латинског језика сврставајући венетски у италску, односно кентумску групу језика. 
Бор је помоћу примера различитих облика глагола „јекати“ успео да докаже да је реч о словенском језику, а његову тезу додатно су појаснили И. Томажич у огледу „Чудноват споменик наших предака“ и А. Хорак у огледу „O Slovanech úplně jinak“, Визовице, 1991.“. 
Теорију је помоћу понављања многих сугласничких скупина и словенских корена речи (брб, врв, грг, дрд, крк, мрм, прап, прип, прп, срс, трт, шрш...) потврдио Д. Капља.
Бор је у написима пронашао много анаграма и палиндрома који су често употребљавани зато што им се због двострукости читања придавала магична моћ, али и због тога што су представљали облик скривеног писања.
И балкански и италски Венети често су и због забаве користили анаграме и палиндроме и из обичне забаве, што потврђују записи без религијског или магијског садржаја, нађени на предметима из свакодневног живота (посуђе, алати и сл.).
Хорак наводи да етрурски господари углавном нису знали да читају и пишу, због чега су својим словенским робовима поверавали одређене писарске послове, а Венети су путем скривеног писања остављали различите поруке.
На везе између етрурског (тј. расенског) и данашњег српског језика указали су бројни научници, пре свих, Светислав Билбија и Радивоје Пешић. Дешифрујући га, Билбија је приметио да његових 26 слова, када се напишу наопако (с лева на десно), наликују словима српске ћирилице.
ИТАЛСКА ВАРИЈАНТА „ЕТРУРСКОГ АЛФАБЕТА“ ПРЕМА А. ХОРАКУ
БАЛКАНСКА ВАРИЈАНТА „ЕТРУРСКОГ АЛФАБЕТА“ ПРЕМА А. ХОРАКУ
И сам корен многих етрурских речи идентичан је корену српских речи истога смисла. Светислав Билбија, а потом и Радивоје Пешић и Божидар Митровић су у овом писму нашли и потврде објашњења имена „Словени“ (КолоВени: коло=сунце, Венетс=лоза, род: род сунца, лоза сунца) и „Расени“ (РасСени: сенке сунца). 
ЕТРУРСКИ ЕТНОНИМ ИЗ 6. ВЕКА ПРЕ НАШЕ ЕРЕ,
НАПИСАН КАО ДВЕ РЕЧИ (ЗЛАТНЕ ТАБЛИЦЕ, ПИРГ)
Зависно од простора где се употребљавало, писмо је временом модификовано, због чега се разликују две основне варијанте: италска (на простору данашње северне Италије, Словеније и Истре) и балканска (простор Балкана и северног дела Мале Азије).

УПОРЕДНИ ПРИКАЗ ЕТРУРСКОг, ФЕНИЧАНСКОГ, ЛАТИНИЧНОГ И ВИНЧАНСКОГ ПИСМА




ВЕНЕТСКА КУЛТУРА

Процвату венетске културе претходила је лужичка култура на простору данашње источне Немачке (1500 - 1100 п.н.е.), која се око 1200. године ширила на све стране Европе.
ЕТРУРСКЕ ЗЛАТНЕ ТАБЛИЦЕ
Венетски споменици који датирају из периода 10-6 века п. н. е. пронађени су по целој средњој Европи, Швајцарској, сверној Италији, Аустрији, Словенији, на простору целог Балкана до Румуније, Бугарске, Македоније и Грчке (Retija (Реција), Venetia (Венеција), Vindelitia (Винделиција), Norik (Карантанија), Moravia (Моравска), Panonia (Панонија), Istria (Истра) и Dalmatija (Далмација)), а један правац ширења Венета доспео је и до Скандинавије.
ЕТРУРСКА АЗБУЧНА ТАБЛИЦА ЗА ПИСАЊЕ У ВОСКУ (АРХЕОЛОШКИ МУЗЕЈ У ФИРЕНЦИ инв: 93480)
СХЕМАТСКИ ПРИКАЗ АЛФАБЕТА СА АЗБУЧНЕ ТАБЛИЦЕ
Битна карактеристика ове културе била је спаљивање покојника, односно њихово закопавање у жар на великим гробљима. Због тога се она често натива културом урнених поља (нем. Urnenfelderkultur, енгл. Urnfield culture).
Између 10. - 6. века п.н.е. становници ових места у историјским изворима, називају се Венети, а неколико стотина година називају се Венеди, Венди и Винди.
Обједињени културни простор Венета који се простирао између Балтичког и Јадранског прекинула је најезда Келта (око 400. г. п. н. е.) који су густо населили средишње делове тог простора, док се у Скандинавији и јужно од Алпа задржала оригинална венетска култура. 
На пример у Падској низини и на јужној страни Алпа и даље су настајале нове провинцијске културе (Este, Villanova, Golasecca, Melaun, источни и западни Hallstatt).

Римски историчари као што је Плиније, Тацит и Прокопије (Plinius, Tacitus and Procopius) помињу сродна племена као што су Венети, Енети, Славини и Анти (Veneti, Eneti, Sclavini and Anti) која у првом и другом веку живе на северу око реке Дњепар до југа око реке Висле.
Венети се помињу и у списима бројних античких аутора, као што су Страбо, Помпоније, Мела и Касије Дио (Strabo, Pomponius, Mella, Cassius Dio), који их смештају широм источне Европе, као и на крајњем југу, у Малој Азији.
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ВЕНЕТСКИХ СПОМЕНИКА НА СЕВЕРУ ИТАЛИЈЕ И У СЛОВЕНИЈИ И ИСТРИ
У Хомеровој Илијади Венети се помињу као савезници Троје што указује на могућност њиховог живљења на Балкану и пре 8 века п. н.е .
Херодот (Herodotus) у 5. ветом веку п.н.е. помиње становнике Балкана које назива Енети (Eneti).
Квинт Куртије Руфус (Quintus Curtius Rufus) помиње Венете као део војске Александра Великог у 4, веку п..н.е.



АНАГРАМИ
1. натпис са таблице ЕС 27 нађен у једном венетском гробу: „В дан донасто… Рејтијаи“ („Данас (дарове) доносим Рејтији“ - божанство у Рејтији, где је натпис положен у гроб) могуће је читати и као „Вдан до нас то… реи ти јај“ („Сада од нас ту у рај ти пођи“).
2. На једном пирамидалном надгробном споменику пише: „Јего рајтевиој лор.“ („Њега витештва, [водитељства], жара.“), чији анаграм има сасвим другачији смисао: „Јего раи те вијој лор“ („Њега к рају сада води душа.“).

ПАЛИНДРОМИ
1. На везе између речи српског и хебрејског језика у својим анализама указује Анђелија Станчић Спајић која посебну пажњу посвећује оним старим хебрејским речима чије се порекло не зна. 
Њих ауторка тумачи архаичним речима српскога језика доводећи тако у везу Хебреје, Словене и Пеласте (становнике јужне Србије и Македоније) посредством Филистејаца. 
Интересантно је да и само име „Ербис“ којим су се стари Хебреји називали Анђелија палиндромним путем доводи у везу са именом „Сирбе“, позивајући се на старозаветне списе у којима се поједина имена неретко пишу у супротном смеру.
.
2. напис /.u.konagalkno.s.“/ Уконахал к нос. („Скончао који нас.“) или „Укона хал к нос.“ („Смрт нас сконча.“), који се од назад чита „Сон к лахан оку.“ („Сен да лагана оку.“), у целини значи: „Ти који си нас скончао (Смрти, ти која нас скончаваш), дај да сен буде лагана оку.“. 
Лигатуре у напису дају неколико начина за његово тумачење од који је М. Бор одабрао палиндромно као најприхватљивије. Пример је нађен на урни ЕС 89, која се чува у националном музеју Атестино.
УРНА ЕС 89, НАЦИОНАЛНИ МУЗЕЈ „АТЕСТИНО“
3. Две бронзане чаше нађене су у Идрији крај Бача у Словенији (ИС 1 и ИС 2). На првој се здесна на лево чита текст „HATOR V HAN V(I)HAL.“ („Ту сам погинуо (умро) с клетвама.“), а слева на десно „LA HIVNAH V ROTAH.“ („Којима (сам) у огањ ушао.“). 
На другој је уписан исти текст, али у обрнутим смеровима. Матеј Бор је цео израз превео као „Ту сам погинуо (умро) с клетвама“ / „којима (сам) у огањ ушао.“
НАТПИСИ ИС 1 И ИС 2 ИЗ ИДРИЈЕ И ТЕРГЕСТ
4. Венетски натпис „Дар о тла. („Дар земље“) који уназад гласи „Ал то рад.“ („Али то рад.“) показује словенски смисао за хумор у старим временима.
..
5. Да су стари Словени поред хоризонталне палиндромне симетрије познавали и вертикалну показује натпис са жртвене посуде Ca 4 bis у којем је графема „А“ окренута наопако да би задовољила форму.
- прва страна: 
слева: „KSAISTR / KS AIS TR.“ (словеначки: „V kesanju počivaš Tromožjadi.“) - „У покајању почиваш Троможјади“
здесна: „RTSAIKS / RT S AI KS.“ (словеначки: „Grob si, počivaj v kesu!“) - Гроб си, почивај у цику;
ПРВА И ДРУГА СТРАНА ЖРТВЕНЕ ПОСУДЕ Ca 4 bis
- друга страна: 
слеваVIKSKSAI / VI KS KS AI.“ (aja ks ks aja) (словеначки: „Potuj v kesu, v kesu počivaj.“) - „Путуј у цику, у цику почивај.“;
здесна:AIKSKSVI / AI KS KS VI.“ (словеначки: „Počij, ki si; kar si - potuj.“). „Почиј, која си; што си - путовање.“
..
6. Престо на Госпосветском пољу има две стране: источну „Војводски престо“, која датира из првог века п. н. е., и западну „Бискупски престо“ из четвртог века нове ере.
На свакој страни трона је по један напис у складу са њиховом наменом и сврхом коју су имале особе које су на њима седеле.
Написи имају једно значење када се читају слева, друго када се читају здесна, а када се обострана значења читају заједно, имају комплементарно значење.
Источни престо припадао је краљу или војводи, који је био и главни судија, због чега стоји „Суди злочинцу!“ („Sodi zločincu!“) - унапред и „Докажи невиност!“ („Dokaži nedolžnost!“) - уназад.
Западни престо користио је углавном норишки бискуп или надбискуп, због чега је и напис на њему верског карактера: „Веруј у светој вери.“ („Veruj, a svetа verа.“) - унапред и „Васкрснућеш из мртвих.“ („Oživiš od smrti.“) - уназад.
.
7. Бронзана сфинга из античке Потаисе (Патависе) у Дакији (Данашња Турда у румунској Трансилванији) на себи такође има палиндромни напис који је кружно исписан на њеном постољу. 
Када се слика сфинге 1847. године појавила у лајпцишким Илусторваним новинама (Illustrierte Zeitung), словеначки песник Франце Прешерн уочио је да се ради о словенском писму. На могућност двосмерног читања израза указао је у писму новинару и политичару Јанезу Блајвејсу (Janez Bleiweis, 1808-1881).
с лева – Nad s rase reith i tam i am i. (Нађи си Расе Рејтијо тамо и овде.) - Рејтија је име богиње.
с десна Ima imati thieri sari dan. (свитање дана мора имати трагове – путеве.).
Испод постоља сфинге је врх којим се она забадала у земљу или дрво. 
С обзиром на то да су у Потаиси биле смештене легије императора Септимија Севера (Septimius Severus, 193-211), могуће да је у питању расенски војнички симбол.
.
8. Натпис „глинени печат“ PA 19 са латиничним и венетским словима  (G B Pellegrini, A L Prosdocimi, La lingua Venetica I - II, Instituto di glottologia dell universita di Padova, Circolo linguistico Fiorentino, Padova 1967 (okr LLV, стр. 376.)) допушта такође двосмерно тумачење:
са лева - „K e u tini“ („Који је у тињу/огњу“) – односи се на венетски обичај спаљивања мртвих.
са десна – „I ni t u ek“ („И сада ту у јекању/плачу.“).


9. Натпис Ес 86 /vhrutana.i/ на глиненој урни  величине 150×65 mm (G B Pellegrini, A L Prosdocimi, La lingua Venetica I - II, Instituto di glottologia dell universita di Padova, Circolo linguistico Fiorentino, Padova 1967 (okr LLV, стр. 204-205)) садржи слова окренута у смеру са десна на лево.
са десна - „Vi rut anai!“ („У гробу почивај!“)
са лева – „Ian a tur iv!“ („Ради на путу  живота!“)
.
10. До сада најстарији венетски запис „Ес 120“ нађен је 1931. на дубини од око пет метара на локалитету Сколо ди Лоцо („Scolo di Lozzo“) у близини Есте у Италији. Израз „alkomnometlonikosenogenesvilkenishorviontedonasan.“ на спољашњој страни добро очуване бронзане посуде из средине шестог века п. н. е. угравиран је у непрекидном низу (scriptio continuaбез знакова интерпункције.
Многи италијански, француски и немачки венетисти (A. Marinetti, LejeuneUntermannProsdocimi...) били су у проблему да поделе и растумаче овај непрекинути текст. Полазна грешка њихових тумачења била је покушај да се венетски језик представи као део кентумске, грчке, латинске или германске језичке скупине. Њихови резултати сводили су се на то да се свака реч у изразу којој се не може растумачити значење прогласи за име некаквог божанства. На тај начин је овај кратак израз садржао у себи и до три имена наводних етрурских божанстава, што са лингвистичког становишта делује недовољно убедљиво. 
Са друге стране, компаративна тумачења Матеја Бора, базирана на словенским језицима, показала су да је присуство словенског језика од давнина укорењено у северној Италији и околном простору на којем су Венети живели.

БРОНЗАНА ПОСУДА СА ВЕНЕТСКИМ ЗАПИСОМ: Es 120

Иако положај слова упућује на то да бисмо га требали читати одозго на доле. текст је у ствари асиметрични палиндром уочљив када се чита одоздо: „NA SAN ODET NOI VROH  SI NE KLI VSE  NEG ON E S OKI SNOL TEMON MOK LA.“ („Можда Ђаво који иде на спавање нема све да клија за њега, али боље нека је склопљених очију као канап на разбоју мрачне влаге.“), а када се затим поново изврши инверзија добија се симетрични палиндром и израз са другачијим значењем: „AL KOM NOMETL ON ŚI KOS E NOGE NE SVIL K E NIS HOR VION T E DONASAN.“ („Али коме је он бацио парче? Можда је једно понуђено теби, из подземља горе удвајајући, није дошао да науди.“).
Док је први палиндром оптимистична опомена мрачним силама да пазе да се семе у посуди не уплесниви, унутар другога се крије порука како израз треба читати: „NIS HOR VION.“ („Одоздо на горе удвајајући.“). Ова порука јасно упућује и на графички приказ записа представљеног у форми избијања клице из посађеног семена. Почињући текст одоздо, записивач је такође имао намеру да превари Ђавола ређајући слова наопако.
Изненађује граматичка правилност израза, а такође и невероватна сличност, готово истоветност старог венетског израза и 2500 година млађег словеначког књижевног и дијалекатског језика у којем преводи израза гласе:
1. „NA SEN ODET, NAJ VRAG SI NE KLIJ VSE, NEGO ON Z OČMI LE JE SNUL TEMEN MOK!“ (И след речи и структура реченице су готово идентични.)
2. „ALI KOMU NEMETEL ON SI KOS JE? NOGE NE ZVIL KI BI, NIZ GOR VIJEN, KI TI JE DONAŠAN!
Венетски натпис Es 120 има паралелу у старофригијској наредби из 5 века пре наше ере „E STAT OIAV VUN!“ („Неплодност држи подаље!“). Сличност венетских текстова са словенским текстовима из Тракије, Дура Европоса, са фригијским, словенетским и другим старословенским записима показује велику хомогеност Словена на језичком пољу.

Далибор Дрекић

везе:
1. Српско-српски речник, Етрурци 1
2.  Српско-српски речник, Етрурци 2
3. MITROVIC Bozzidar Trifunov, «RasSiya (Rus- sia = KoloVenia) – the Most Ancient Civilization and the Serbian Miracle Workers», Moscow, 2006. 

Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks