Приказивање постова са ознаком Образовање. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Образовање. Прикажи све постове

10. април 2016.

Како смо "реформисали" школство 

Далибор Дрекић | 08:32 |
Оставите коментар!
 Др Љиљана Чолић, некадашњи министар образовања

Поводом недавно објављена два чланка професора др Радоша Љушића у „Новостима“, а у вези са оснивањем и радом приватних факултета у Србији, након ћутања дужег од једне деценије, осећам потребу да јавно проговорим о извесним проблемима на које сам безуспешно указивала као министар просвете у влади др Војислава Коштунице, од марта до септембра 2004. године.

Дакле, по службеној дужности у назначениом периоду председавала сам седницама Републичког савета за развој универзитетског образовања. Подсећам да је реч о институцији која треба да доноси најзначајније одлуке и да се бави стратегијом високог образовања, а чији је оснивач Влада Републике Србије. Према постојећој законској регулативи у њеном саставу су се по функцији налазили ректори и проректори универзитета у републици и још десет чланова које је именовала Влада.

Мале плате и мизерни хонорари за научне публикације и пројекте почели су да испољавају своје ружно лице. Разумљива и оправдана потреба факултетских професора да поправе своју лош материјални положај навела их је да се посвете нечему што се може назвати универзитетским бизнисом. Србију је затресла оснивачка грозница приватних високошколских установа

Без утврђених критеријума и стандарда, приватни факултети су почели да ничу као печурке после кише. О реалним потребама државе и друштва није се размишљало.

У том тренутку Србија је имала шест државних и четири приватна универзитета, са 81 државним и 27 приватних факултета, док је двадесетак приватних чекало да добије дозволу за рад. Наглашавам да током мог мандата није основан ниједан приватни факултет или висока школа! Претили су тужбама и министарству и мени лично, што због такозваног ћутања администрације, што због намерне опструкције.

Нажалост, била је то сам кратка пауза у захукталој оснивачкој машинерији која је поред матичних централних приватних факултета почела да производи и принове – такозвана истурења одељења на свим могућим и немогућим локацијама и локалитетима, а све то под будним оком потоњих просветних власти!

Сећам се да сам на једном од састанака Републичког савета између осталог рекла и то да Србија нема довољно квалификованих универзитетских професора за толики број високошколских институција.

Пре неколико дана из дневне штампе сазнали смо да је један локални србијански функционер након уласка у професионалне политичке воде брзопотезно од медицинског техничара постао дипломирани студент такође неке тамо новокомпоноване приватне високе школе, па чак и предавач у њој. Нажалост, оваквих примера је много. Ето како је лако доћи до наставника, потребна је само добра воља.

Недавно се опет у једном дневом листу појавио чланак о извесном посланику Скупштине РС, новопеченом дипломираном правнику који није могао да се сети тачног назива приватног факултета који је завршио, па чак ни места где се дотична „респектабилна“ институција налази.

Ваљало би већ једном отворено проговорити и о ефектима реформе високог образовања и шта смо „Болоњом“ добили, а поготово изгубили, мада ће тек време које долази дати прави суд.

Поставља се питање зашто су предмети и дисциплине непромишљено и механички цепани и уситњавани. Зашто је нарушена системска целина универзитетског образовања зарад стављања предмета у калупе који нису по њиховој мери, а наставници доведени у ситуацију да се грабе за боље бодовање својих курсева, док студенти, с друге стране, јуре бодове уместо знања.

Сећам се првих закључака о спровођењу реформе високог образовања у једној суседној земљи која је у ту фамозну западноеврoпску шему ушла пре нас. Кратак и јасан закључак гласио је буквално овако: Нема довољно простора, наставног кадра и новца.

Није спорно да су промене у образовању неминовне и нужне, али само ако заиста представљају напредак и уколико су усклађене са потребама и могућностима друштва, сем ако наравно од свог новца не спремамо кадрове за туђу привреду и тржиште рада. Знамо да се „одлив мозгова“ одвија несмањеном динамиком.

Укратко, потребно је непрестано брижљиво, промишљено и продубљено побољшавање и унапређивање образовања, под будним оком државе и уз пуно учешће стручне јавности, без уплитања било каквих ad hoc комисија, које ће време избрисати из сећања, остављајући неславне трагове њиховог ангажмана.

Но, биће да су то све укупно исувише крупни проблеми за ситну, успавану и муљаву академску јавност Србије.

„Ви нама извлачите тепих испод ногу“, рече ми пре дванаестак година једна званичница из једне међународне институције. „Није битно чији је тепих, него чији је под“, одговорих.

Данас се питам чији је заиста под по коме ходамо, ако смо принуђени да корачамо све несигурније, а тек је правац кретања у образовању посебна прича.

Извор: Како смо „реформисали“ школство | Друштво | Novosti.rs




Како смо "реформисали" школство 
Прочитајте више »

09. април 2016.

Милица: Ја тражим да укинете такмичења и малу матуру 

Далибор Дрекић | 21:25 |
Оставите коментар!


Ja сам Милица. Ученица сам осмог разреда. Увек сам била одлична.

Из географије сам знала чак и то где се налазе пречице преко Алпа … на северу све промене времена. Шта времена?! Знала сам и за све промене расположења тамошњих становника.

То сте тражили од мене.

Ја тражим да укинете такмичења и малу матуру.

Ја сам Милица. Увек сам била најбоља. Из ликовне културе, која ми баш и није лежала, постигла сам толико да сам могла насликати број 5 са свом осетљивошћу његових црта, који ми је редовно уписиван у Дневник. То сте тражили од мене.

Ја сам Милица. Равнодушна према физичкој лепоти, још равнодушнија према часовима физичке културе, али увек прва на часовима физичког васпитања.

То сте очекивали од мене.

О државницима, ратовима, победама … нећу ни да пишем.

Рекох ли да сам Милица? Најлепша и најбоља дворанка ондашњих и овдашњих великана чије миљенице нису ни упола љупке као ја.

То нисте очекивали од мене, али пошто сам таква каква сам, ја од вас очекујем неочекивано.

Укините такмичења и малу матуру.

Ја сам Милица. Поседујем чаробну моћ говора. Осећам страст према речима. Ја сам дело речи.

Таква каква сам, не осећам обавезу према вама, него према речима које, недовршене, као детињство траже да прекинете са такмичењима у којима тражећи грешку између видевши, видев и сл. терате Милице од себе.

Казах ли да сам Милица ?

Да сам вредна?

Надарена?

Талентована?

Ви сте моји учитељи. Ви знате шта радите. Верујем да у мене гледате као у будућност нас младих, а не као у вашу садашњост, као у експеримент ваше вештине и вашег непресушног рада.

Нећу такмичења у којима ће вас неко бодовати.

Код мене сте сви избодовани. Од првог дана. А чији је бод важнији од мог?

Ничији.

Ја сам Милица. Ја сам против бодовања и мале матуре.

Својим успехом показала сам да сам најбоља и без тога.

Тачно знам. Осећам. Да ли је слика која приказује мене како се шећем сунцем обасјаном улицом, насликана због сунца или због мене?

Нећу такмичења.

Нећу бодовања… јер розе шешир је некоме розе, а мени је дречав.

Најјача сунчева светлост некоме је врхунац сјаја, мени рађање месеца.

Нећу да се такмичим са другима. Хоћу борбу са својим мислима, са својим знањем, са својим талентом.

Нећу малу матуру. Довољно сам вам показала колико знам и умем до сада.

Ја сам Милица.

Ученица сам осмог разреда.

Увек сам била одлична.

Ја нисам оправдање вашег постојања, драги моји учитељи, ја сам смисао вашег постојања.

Нећу такмичења и матуру због бодова.

Ваша Милица


Извор: Милица: Ја тражим да укинете такмичења и малу матуру – Зелена учионица




Милица: Ја тражим да укинете такмичења и малу матуру 
Прочитајте више »

30. март 2016.

Пет корака за бесплатан упис на руски универзитет

Далибор Дрекић | 08:33 |
Оставите коментар!

Русија је 2016. године обезбедила 15 хиљада места за стране студенте. Руска Федерација је једна од ретких држава у свету које омогућавају странцима да бесплатно студирају на свим универзитетима у земљи, напоредо са својим држављанима.



Сваке године Русија објављује отворени конкурс за стране држављане који желе да студирају на руским универзитетима. Министарство образовања издваја места за основне академске студије, мастер студије и магистратуру.

Шта треба да учините ако желите да постанете један од 15 хиљада студената у академској 2016/2017. години?

1. Региструјте се


Државна агенција „Россотрудничество“, која се бави пријемом и распоређивањем молби, ове године је знатно поједноставила процедуру подношења молбе за студије у Русији. За почетак треба да се региструјете на сајту russia.study. То траје око 10 минута.

2. Поднесите молбу


После регистрације можете написати мотивационо писмо и попунити анкету, у којој треба навести податке о вашем образовању, личним достигнућима и жељеном смеру студија. Завршена анкета ће доспети у заједнички списак анкета за вашу земљу.

3. Сачекајте одговор


Одабиром кандидата се баве филијале агенције „Россотрудничество“ у многим државама света, као и локална министарства образовања. Са одабраним кандидатима се ступа у контакт ради разговора или тестирања.

4. Изаберите универзитет


Ако сте успешно прошли тестирање, онда можете изабрати шест универзитета по жељи и упутити им непосредну молбу. Ако свих шест универзитета одбије вашу молбу, Министарство образовања Русије има обавезу да вам понуди студирање на неком другом универзитету.

5. Припремите се за пут!


Када универзитет потврди да сте примљени, а то се обично дешава у јулу, већ можете почети да се спремате за путовање у Русију.


Извор: Пет корака за бесплатан упис на руски универзитет




Пет корака за бесплатан упис на руски универзитет
Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks