Приказивање постова са ознаком Мистерије. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Мистерије. Прикажи све постове

03. јул 2017.

Метадоном против канцера - Ко се труди да то сакрије?

Биолог и управник лабораторије у Улму др. Клаудија Фризен открила је пре десет година да метадон појачава драстично дејство хемотерапија, убија ћелије леукемије, карцинома, док здравим ћелијама не наноси никакву штету.
Gibt es bald eine klinische Studie zu Methadon als Krebsmittel? Krebsexperten um Wolfgang Wick haben im Juni einen Antrag bei der Krebshilfe eingereicht. Im Herbst wird eine Entscheidung erwarte
Већ 2008 год. објављена је ова студија у америчком специјализованом часопису "Канцер рисерч" а прошле недеље је у немачкој телевизијској емисији “Штерн ТВ” изјавила да десет година већ тражи средства за истраживања и да су јој пре две године чак и основна средства потребна за истраживања укинута.

“Сада, после ове емисије, због огромног притиска јавности постоје велике шансе да ће захтев за финансирање бити одобрен” рекао је у студију “Штерн ТВ”  неуро-онколог Универзитета у Хајделбергу др. Волфганг Вик.

Уколико се започне са овом студијом имаћемо озбиљних података већ за 3. године. Др. Вик додаје да ће се тестови обавити на укупно шест других лекова који се слично као и метадон користе у медицини.

Људи којима је преписан метадон (против болова јер као лек за рак није дозвољен) имају пуно потешкоћа у набавци истог, и ако свака апотека то сасвим једноставно може да припреми тако што се пар супстанци помешају и коштају само неколико евра. То је најверовтније и разлог због кога метадон није интересантан за фармаиндустрију - нико при томе не може да заради.

Др. Клаудија Фризен: “Кад погледам колико кошта метадон 8 до 20 евра 100 милилитара што је довољно за период од 4 до 6 недеља и упоредим то онда са веома скупим лековима који коштају 20 000 до 25 000 евра јасно ми је да метадон нема шанси да опстане на тржишту.

Др. мед. Х. Хилшер Мае је лекар опште праксе из Изалона преко 20 година преписује метадон.  Прво је употребио метадон у регулацији зависности да би касније приметио да овај опијат може много више.

Преко 15 година надгледа пацијенте у оближњем хоспицу и лечи их метадоном, до сада око 3 000 пацијената.

Др. Мед. Хилшер: “Закључио сам да се пацијенти после узимања метадона много боље осећају и да су дуже живели него у другим хоспицима и да у сваком случају овај лек има много мање негативних дејстава од свих осталих опијата (поготову морфијума)”. То му је потврђено од других хоспица. Било му одавно јасно да је то само због метадона.

Др. Клаудија Фризен: “Радује ме да ће најзад моћи да се докаже дејство метадона. Видимо комплетну ремисију, као што никада до сада нисмо видели”.

У видео-исечку из емисије штернТВ професор Вик изражава своју скепсу према деловању метадона и да је он за то да се уради студија само за једну одређену врсту тумора мозга а не и за друге врсте карцинома (научница др. Фризе твди да метадон делује код свих врста рака тј. појачава дејство сваке хемотерапије) и да се нада да ће се  са студијом моћи почети најкасније до јесени и уз све то додаје смешкајући се: "Да се не бих и даље препирао са колегама око негативних деловања метадона".


Иначе мора се поменути да је проф. Вику фарма Роше већ финанцирала студије на леку Авастин који се показао као неделотворан.


Метадон је синтетички произведен опијат (C21H27NO, Mr = 309.45 g/mol) , разликује се од свих осталих опијата  јер се дуже задржава у мозгу и у томе што се састоји од две субстанце, једним Д- и једним Л-изомером.

Са немачког за Расен: Сања Митровић

извори:
Прочитајте више »

11. март 2017.

Пронађена џиновска статуа фараона Рамзеса Другог

Археолози из Египта и Немачке пронашли су делове осам метара високе статуе у једној бари у дивљем насељу Еиn Ал-Шемс на обронцима Каира. Она највероватније представља фараона Рамзеса II који је владао Египтом пре више од 3.000 година.


Photograph: Khaled Elfiqi/EPA

Откриће, које је египатски министар за антиквитете Махмуд Ал-Афифи назвао једним од најважнијих у историји, пронађено је у близини рушевина храма Рамзеса II у древном Хелиополису на источном крају Каира.

Прошлог четвртка позвали су ме да објавим велико откриће статуе краља, вероватно Рамзеса II, направљене од кварцита”, рекао је Калед ал-Анани, министар антиквитета.

Египтолог Калед Набил Осман описао је статуу као „импресивно откриће“. „То је било главно културно место античког Египта, а чак га и Библија помиње“, истакао је он и додао да је тужна вест да ће цела та област морати да буде очишћена.

Фараон, познат и као Рамзес Велики и као Озимандијас, био је трећи у 19. династији владара Египта и владао је 66 година – од 1279. до 1213. пре нове ере.

Водио је неколико војних мисија и проширио египатско царство од Сирије до Нубије. Његови наследници звали су га Великим претком.

Пронашли смо бисту и доњи део главе, круну, десно уво и део десног ока”, објаснио је Анани.

Археолози су пронашли и горњи део статуе фараона Сета II, унука Рамзеса II, у природној величини. Махмуд Афифи је додао како је статуа фараона Сета II направљена од кречњака и да су врло јасне фараонове црте лица.


Део обелиска, Photograph: Khaled Elfiqi/EPA

Храм сунца у Хелиополису основао је управо Рамзес Велики, због чега се претпоставља да је колосална статуа посвећена управо њему.

Био је то један од највећих храмова у Египту – готово два пута већи од Карнака у Луксору, али је уништен у грчко-римско доба.

Многи обелисци тада су пресељени у Александрију или Европу, а камење са тог места искоришћено је за изградњу Каира.

Стручњаци ће покушати да пронађу и остале делове статуа и да их рестаурирају.

Ако им то пође за руком, статуа би требало да стоји на улазу у Велики египатски музеј у Гизи, чије је отварање заказано за следећу годину.

Погледајте видео:


извори: Б92, Dailymail


Пронађена џиновска статуа фараона Рамзеса Другог
Прочитајте више »

03. март 2017.

Пронађен тестамент Александра Великог

Да ли су последња воља и тестамент Александра Великог најзад откривени после више од 2.000 година? Лондонски стручњак тврди да их је нашао у древном тексту који нам је вековима био пред очима, али је све до сада сматран раним делом фикције.

Александар Велики је један од најуспешнијих освајача у историји. Непоражен у борбама, створио је огромно царство које се протезало од Македоније до Персије, Египта, па чак и делова Индије и све то до 32. године живота, када је умро.

Преживело је само пет сведочанстава о његовој смрти у Вавилону 323. године пре нове ере. Ниједно није написао очевидац и сва су мање или више супротстављена. Према једном, Александар је умро остављајући краљевство “најјачем” или “највреднијем” од својих генерала. Према другом, умро је без речи и у коми, без икаквих планова о наследнику.


Детаљ мозаика с ликом Александра Великог (фото: Wikimedia)

Због ових сведочанстава историчари су игнорисали тестамент који је наведен у последњим странама “Александриде”.

Докази о његовој последњој вољи нађени су у древном рукопису познатом као “Александрида”, или “Роман о Александру”, која описује Александрова легендарна освајања. Највероватније сакупљене током 100 година након Александрове смрти, приче садрже непроцењиве историјске фрагменте о Александровим освајачким походима у Персијском царству.


Јерменски рукопис Александриде из 14. века (фото: Wikimedia)

Дуго одбацивани тестамент открива Александрове планове за будућност грчко-персијске империје, којом је владао, где је желео да буде сахрањен и ко треба да наследи његово богатство и моћ.

Историчари су дуго веровали да је последње поглавље Александриде политички памфлет који садржи Александрову последњу вољу, али су све до сада сматрали да је измишљен.

Свеобухватна студија стручњака Дејвида Гранта, међутим, наводи на закључак да је тестамент заснован на оригиналном тексту, али да је измењен из политичких разлога.

У књизи “Потрага за изгубљеним тестаментом Александра Великог” Грант износи уверење да су најмоћнији Алескандрови генерали сакрили оригинални тестамент, зато што је за наследнике одредио свог нерођеног сина Александра IV, који је био полу-Азијац, и старијег сина Херакла.

Они нису хтели да се помире с тим да власт припадне полутанима, већ су се међусобно борили за власт током грађанског рата познатог као “Ратови за наследство”.

После Александрове смрти, уверен је Грант, оригинални тестамент је у тајности измењен и по налогу једног генерала дељен у облику летака, као “доказ” да је он легитимни наследник.

Уколико је Грант у праву, то би значило поништење 2.000 година академских студија о овој теми.

“Пропаганда и политички призвук памфлета баца озбиљну сумњу на аутентичност тестамента, који је у неком тренутку ушао у књигу прича које познајемо као “Роман о Александру Великом”, каже он, додајући да је тестамент после тога био осуђен да постане бајка.

“Међутим, моја истраживања ме наводе на запањујући закључак да је, мада је измењен, заснован на оригиналном тестаменту Александра Великог.”

Сакривање тестамента, као и тврдње да Александар на самрти није давао никаква упутства, или да је охрабрио генерале да се боре за власт над империјом тако што је на питање коме ће оставити царство изговорио чувене речи: “Најјачем!” дали су легитимитет њиховим поступцима, насиљу и савезима у годинама после његове смрти.”

“Јасно је да је тестамент објавио један од генерала, који је желео да стекне подршку својих супарника. Међутим, многи превиђају једноставну логику: објављивање лажног тестамента било би опасно по оног ко га је пустио у промет, нарочито за генерала са високим чином. Само би позивањем на стварну последњу жељу Александра Великог аутор памфлета могао да рачуна на стицање моћи”, сматра Грант.

извори: Блиц, Б92


Тестамент Александра Великог и Срби

Насупрот овој вести која је уздрмала свет могућношћу мењања неких историјских чињеница постоје извори који бацају сасвим другачије светло на тестамент. Један од тих извора је књига Петера Реваја (Péter Révai) и Ференца Надасдија (Ferenc Nádasdy) из 1654. године „De monarchia et sacra corona regni Hungariae centuriae septem“, Götz, 1654, која се налази у Баварској државној библиотеци.


De monarchia et sacra corona regni Hungariae centuriae septem

Представљамо навод из те књиге у латинском оригиналу и преводима на немачки и српски језик:








Оригиналан текст на латинском језику  стр. 147 Превод на немачки језик
,, Nos, ALEXANDER, Philippi Regis Macedonum, Greacorum Imperii & Monarchie Inchoator, Magni Jovis filius, per Nactanabum annunciatus, Allacotur Bragmannorum & Araborum, Solis & Lunae conculcator, Persarum & Medorum Regionum, Dominus Mundi, ab Ortu Solis usque ad occasum, a Meridie usque ad Septentrionem, Illustri Prosapie Slavorum & Lingue eorum gratim & pacem atque salucem a Nobis & successloribus nobis in gubernatione Mundi. Quoniam nobis semper affuistis in fide feraces, in armis strenui, nostri coadjutors beliicosi & robusti, damus & conferimus vobis libere & in perpetuum rotam plagam terrae ab Aqulione usque fines Italie Meridionales, ut nullus fit locare nifi vefrates. Et si quis alius ibi inventus suerit manens, sit vester servus & posteri sui sint sevri posterorum vestrorum. Datum in Civitate nova nostrie fundationis Alehandria, fundata supra magni Nisi fluvio, ann decimo secundo Deae Minervae . Testes hujus rei sunt Athlera Locateca noster & alii Principes undecim, quos, Nobis fine prole decedentibus, relinquimus nostros haeredes & totius Mundi. ,,,, Wir Alehander des Königs Philippi in Macedonien / in den Fürstentümer vortrefflich/Anfängen Käyserthums in Griechen/ein Sohn des grosen Jovis/vorbedeutet durch Rectanab /der Bragmanen und des Baums/auch der Sonne und des Mondes Bekenner /derPerser und Meder Königreiche Vetilger /ein Herz des Weltgräystes vom Anfang bis zum Niedergange/und von Mittage bis zu Mitternacht. Dem Durchläuchten Sclavonischen Geschichte und Sprache/entbieten wir uns und unsere nachkommenden/so in dem Regiment der Welt nach uns sehen werden/Gnad/Frieden und unser Gruss.Dieweil ihr uns allezeit beigewohner/wahrhaftig und getreu/in der Kriegsrüstung streitbar/und unser Hälfer unnachlässig gewesen.Derentwegen so geben wir eush die ganze Landschaft der Welt/von Mittag liegen/Frei Erblich und zu ewigen Zeiten. Auf das darinen niemals anders wohnen,oder sich niederlassen dörfte/dann allein die Eurigen. Dafern ich aber jemands allda wohnhafftig niederlassen würde/derselbe soll euer Knecht/und seine nachkommenden euere künftige Dienstbare und ewig bleiben. „
Превод текста на српски језик стр.147 :
,, Ми, Александар, краљ Филипа у Македонији, у кнежевинама првенствено, оснивач царства у Грчкој, син великог Јована, опуновлашћен кроз Ректанаб, Брамане и дрвећа, такође сунца и месеца поштовалац, уништач Персиског и Медијског царства, срца највећег светског од почетка до пропасти, од подне до поноћи. Поштованој сербској историји и језику, молимо ми испред нас и наших наследника, да у регименту света после нас се виде, милост мир и наш поздрав. Да сте ви са нама цело време учествовали истинити и верни, у краљевској опреми се борили и наши помоћници без оклевања били. Због тога дајемо ми вама такође ову целу територију света, од поноћи до влашких земаља, које тако до подне леже, власништво, даље наслеђе и на вечност. Да други му никада не живе, или се ту настане, ти исти треба да буду ваше слуге, и њихови наследници ваше будуће слуге су, и вечно остану. “

извор: Крсто Крцун ДраговићМиленко Николић: Тестамент Александра Великог (књига IV, Viertes Buch), Сардонија 2005





Пронађен тестамент Александра Великог
Прочитајте више »

06. фебруар 2017.

Мистериозни лавиринт Будима: Древне пећине испод дворца

Дубоко испод камених зидова палате из 13. века, налази се Лавиринт у Будиму, а у његовим мрачним ходницима лежи мрачна историја древног замка.

Ту се крију скелети који чувају многе тајне, а лавиринт је једно време био отворен за јавност. Међутим, полиција је 2011. године извршила рацију лавиринта и закључала га из необјашњених разлога. Шта се то крије испод улица Будимпеште?


Импресивни Будимски дворац у Будимпешти на Дунаву

Мрачна историја пећина

Комплекс подземних пећина и ходника су у камен урезале термалне воде дуго пре него што је праисторијски човек почео да га користи као склониште, пре пола милиона година. Наводи се да су у пећинама пронађени камени алати стари 350.000 година који су припадали хомоеректусу.

Ходници и одаје се простиру на површини од око 1.200 метара и налазе се око 16 метара испод древног замка у Будимпешти. Ове пећине су тако јединствене да су 1987. године препознате од стране УНЕСКО-а као место од светског значаја.


Винске фонтане пронађене дубоко у лавиринту

На овом месту се такође налазио римски град Аквинкум, тачно између Будима на десној страни Дунава и Пеште на левој страни. Пешта је била важан економски центар, али је уништена 1241. године када су Монголи напали Мађарску. Она је поново изграђена у исто време када је краљ Бела IV саградио замак у Будиму изнад древних одаја.

Први становници су користили пећине за чување хране и воде. Дубоки тунели су се такође користили и као склониште за време рата, али су временом потпуно заборављени.

Ове пећине су поново откривене тридесетих година када се развијао град, а пронађене су и кости које су сада изложене у музеју.


Шаман с два лица, по једно с обе стране тела

Уклети ходници

На улазу у пећину су пронађени докази да се ту некада налазио турски харем, а наводи се и да је пронађено неколико скелета у дубинама тунела из времена отоманске окупације. Верује се да су у питању жртве које су Турци бацили у бунар када су окупирали замак.

Лавиринт је једно време служио као затвор, затим за мучење, а једна од најјезивијих прича укључује злогласног Влада Тепеша, познатијег као Дракула.

Прича се да је Влада Тепеша, војводу од Валахија, издао његов савезник, мађарски краљ Матијаш. Према локалној легенди, он је Влада затворио у мрачне ходнике замка у Будиму око 1462. године, оставивши га да иструне тамо. Не зна се колико је времена он тамо провео, али се наводи да је брутално мучен, пошто је, када је коначно ослобођен, постао човек познат по мучењу, убиствима и окрутности, а нарочито по набијању својих жртава на колац.


Резбарија „Изгубљеног коњаника“ дубоко унутар комора лавиринта

Према другој легенди, Влад Тепеш је закопан испод каменог пода у пећинама, а надгробна плоча означава тачно место.

Даље се наводи да су Турци, али и други скупљачи пореза из средњег века, закопавали своја блага у лавиринт и око палате, али нико до сада није пронашао то благо.

У мистериозном лавиринту се налазе чудне фигуре, древна уметничка дела, симболи, бунари и фонтане. Дуж зидова се могу видети назнаке некадашњих просторија за мучење.


Врата до „Унутрашњег круга“ означена са симболом лавиринта и „љутите“ главе бочно пред улазом

Путници који су имали среће да прођу кроз мрачне тунеле су имали прилику да набасају на сакривену комору у којој вино слободно тече из фонтане. Непознато је одакле потиче то вино. Посетиоце охрабрују да пробају вино, ако смеју.

Сматра се да је за фонтану заслужан краљ Матијаш Корвин, који је наставио изградњу огромне краљевске палате. Према легенди, њега је отровала његова жена Беатрис.

У тунелима се налазе чудне човеколике статуе, од којих је најпознатији шаман с два лица. У палати изнад се налазе бледе, језиве воштане фигуре у костимима које дочаравају тај период. Све у свему, пет одвојених лавирината спаја 10 ходника.


Арпадијски трезори с крстионицом

Изненадно затварање

Лавиринт је постао познат по својој мистериозности, привлачећи посетиоце који су желели да сазнају више о историји и древној култури Будимпеште.

Међутим, посетиоци и особље лавиринта су се прилично изненадили када је полиција упала 29. јула 2011. године, истерујући све који су се у њему налазили. Тада се сматрало да је то учињено због некаквог терористичког напада или ванредне ситуације. Свима је речено да моментално напусте лавиринт, а када се све то завршило, нико није добио објашњење шта се догодило.


Оса Олтара света у лавиринту Будимског дворца

Запослени у лабиринту су затражили одговоре од органа власти, али није им дозвољено да се врате у пећине. Неки извори из прве руке наводе да посетиоци још увек могу ући у лавиринт и да се организују туре, али није познато да ли су отворене за јавност од 2011. године или се туре спроводе тајно.

Још увек се спекулише о томе шта се догодило 29. јула. Да ли се тамо доле крије нешто што не сме да изађе на видело?

извор: Sott.net






Мистериозни лавиринт Будима: Древне пећине испод дворца
Прочитајте више »

03. фебруар 2017.

РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и српски чудотворци



Поводом обележавања 200 година од Првог српског устанка проф. Божидар Митровић је изнео доказе истинитог значења речи «Словени» – КолоВени (Сунца Род) и истинити назив Винчанске цивилизације – РасСија.

Професор Руске академије Божидар Митровић, доктор правних наука, истражујући античке изворе права и фреске Србски чудотворци, Св. Сава Српски и Св. Цар Лазар Српски у Архангелском сабору Московског Кремља, открио је истинско значење речи «Словени». Име професора Митровића је Божидар, али је било потребно (како је говорио његов официјални опонент професор Михаил Ринг, када је овај српски научник штитио докторску дисертацију „Рекламационо право“ на Правном факултету МГУ им. М.В. Ломоносова) имати не само име Божидар, већ и истински Божији Дар, да би дешифровао античку графему, из које је прочитана реч «Словени». Али, професор Митровић скромно напомиње, да је за то било пре свега неопходно знати историју државе – СЕРБиЈА и историју Св. Саве, састављача првог грађанскогог кодекса Србије, Русије и Бугарске, који је под називом «Кормчја књига» био проглашен у XIII веку.

У свим књигама, уџбеницима и каталозима о Русији и Московском Кремљу указано је, да је Архангелски сабор Московског Кремља изградио италијански архитекта или «архитекта из Италије», иако је тај храм подигнут у периоду од 1505. до 1508. године (XVI век), а Италија оформљена три века после тога – 1861 године (XIX век). То није само логичка, него и груба историјска грешка. Ми немамо право да садашње геополитичке појмове примењујемо при разматрању најстарије историје.
РасСијски (руски) цареви Иван III и Иван IV (Грозни – непријатељам словенским) руководили су се идејом обједињења свих рассијских земаља. Због тога је руски цар позивао у Русију за градњу Архангелског храма архитекту не из Италије (пошто Италије уопште није било), већ из Венеције. До дана данашњег у северном делу Апенинског полуострва очувала се област Венето и град Венеција. У Венецији, и у та средњевековна времена живео је народ, који су други народи називали „венети“ или „венди„.
Но сам себе тај народ је називао „РасСени“ како у том периоду, тако и у периоду до Римске империје, када су РасСене (РасСијане) други народи звали – Етрусские. Они су се називалi Венети, или Венди (Винди).

Владало је мишљење да то потиче од словенског божанства Вида и словенском мировозрењију – погледу на свет, које је било обједињено у “Словенским“ Ведама (введењију – уводу у знање).
Основ тог мировоззрењија била је АзБоукеВид (одакле и потиче реч Бог) – Посланица (која велича дохришћанско словенско божанство Вида којег нам дарује Сунце) у виду акростиха, прва слова, којег су и тада и данас чинила азбуку која оличава почетак почетка њиховог – нашег језика, одакле је такав поглед на свет и добио назив „језичество“:
Аз ЈаБуке БогВеди ВидГлагољу ГоворимДобро ДоброЕст ЈеЖивете Живети …….

АзБоука сама по себи је потврда да су Словени имали своје писмо и пре Ћирила и Методија јер је очигледно да они као хришћани не би величали прехришћанско божанство.

Професор Митровић тврди: «Мудри руски народ, као колективно сећање у форми назива сопствене државе запамтио је истину о најстаријој цивилизацији, име које је не Винчанска цивилизација већ -РасСија». Централни део сербске средњовековне државе имао је назив Рашка (Раска – руска, како нас исправно учи Св. Николај Велимировић).
1389. године сербска војска штитила је у бици на Косовом пољу од турске армије не само хришћанство, Европу и сербски народ, него и свети за све СлоВене град Рас.
Иако Срби битку нису изгубили, Турци су у току следећег века запосели Сербију и друге сербске земље. СЕРБиЈА је обновљена 1804. године, с почетком Првог сербског устанка под вођством Ђорђа Петровића (Карађорђа).

Сербија – то није само назив државе, то је најстарија заклетва свих русса «Серб и ја» (Србин сам и ја), а и свих Срба, која открива античку историју Русије.

На жалост Први сербски устанак био је угушен од Турака. Иако је после Првог уследио и Други сербски устанак, и Сербија је изменила име на Србија.
Услед значајног финансирања од стране Аустрије (Вуку Караџићу је ,,помогао“ Словенац Јернеј Копитар, по налогу из Беча, од стране царице Марије Терезије) измењена је сербска (рассенска) АзБука, уведено правило: «пиши како говориш», тако да су нажалост од тада Серби изгубили могућност да читају своје античке па и средњевековне рукописе, између осталог и Законоправило («Први» грађански кодекс Сербије, Бугарске и Русије), које је носећа колона (стуб) моста између времена садашњег и античке прошлости СлоВена.

Питање је зашто Јернеј Копитар није тад ,,реформисао“ и свој словеначки језик, већ само наш црквено-словенски, који је био врло сличан словеначком, вендском и осталим словенским језицима. Одговор се сам намеће: Словенци су тако задржали своју историјску и лингвистичку везу са вендским језиком, а Срби су изгубили…
Тако се сада нажалост дешава да неки словеначки лингвисти тврде да је словеначки језик старији од српског, што је резултат ,,реформе“ српског језика.

У свим савременим енциклопедијама света постоји објашњење појма «Винчанска цивилизација», која је названа по сеоцету поред Београда. Радивоје Пешић је систематизовао елементе азбуке, који су нађени у Лепенском виру, и словне знаке, који су нађени на археолошким налазиштима Винчанске цивилизације. Он је упоредио винчанску АзБуку с етрусским писмом и са савременном српском азбуком и установио, да је реч о истом писму.
Али многи продужавају да ћуте о тим фактима, јер је у нацистичкој Германији постојало Вендско оделење, које је, како пише А. А. Гугнин у књизи «Литература лужичких Срба XX века» (Москва: «Индрик», 2001), тајно наредило нацистичкој штампи да «избегава било каква саопштења и факте о Лужичким Србима, забрањивало се чак и употребљавање самог етнонима Лужички Срби (Sorben, Wenden)». Давно је дошло време да се ослободимо од нацистичких забрана и схватимо, да су Серби и Венди – синоними.

Архангелски сабор Московског Кремља оличава идеју русске државотворности. На перви поглед врло је необично, да се у том храму маузолеју руских царева на стубовима где су насликани предци русских царева налазе фреска Сербски чудотворци, на којој су насликани ликови светог Саве Сербског и његовог оца Преподобног Симеона, у мирском животу Стефан Немања – велики кнез Сербии, који је поново објединио део сербских земаља на Балкану!!!
Они су несумњиво, чудотворци, пошто су ослободили српске земље от разарајућег цезарепапизма Ватикана, и обновили законе етрусско-римске, написане у давна времена под утицајем етрусске писмености. По једном мишљењу «појављивање лика светог Саве Сербског, како са са љубављу зову у Русији, се објашњава не само династичким везама и личним поштовањем Иваном Грозним српског светца, већ је у првом реду израз признања делатности св. Симеона и св. Саве као узора за русску државотвнорност».
То није сасвим тачно: Свети Сава Сербски и Стефан Немања нису узор за руску државотворност, већ су сама руска државотворност, или, тачније речено, део те државотворности. И то никако не може бити понижавајуће ни за Светог Саву Српског и Стефана Немању ни за српски народ и државу, независно од многобројних жртва које је српски народ поднео ради обезбеђења самостосталности српске државе и Српске православне церкве, која се вековима супротавља цезарепапизму.

Тајна је у томе, да је родовска и племенска структура Древне РасСије у та давна времена подразумевала пуну самосталност и истовремено јединство тог јединог народа (данас говоримо „српског“ и „руског“). Таква родовска и племенска структура с таквим принципима очувала се на српској Црној Гори до данашњих дана. Те чињенице откривају да су Срби – друштвени слој земљорадника и сточара (РасСена – СлоВенског монолита), који се очувао у Италији и Француској под називом Серви до XVI -XVIII века а у Русији под називом Крепостних Крестјан до 1861. године, када је прихваћена Уредба од 19. фебруара 1861. године, којом је прекинуто крепостное право, јер Серб није роб, иако је остатак родовске (племенске) друштвене организације етрусских (РасСена).

То је објашњење и за друштвени слој Колони – у сваком уџбенику римског права се на једној и не више од две стране објашњава овај слој врло смушено и противуречно да су то били робови, али да нису били робови – они су били везани за земљу, али природом својег занимања и племенском структуром која се очувала како за крестјане (БогуМиле који су славили прасловенска божанства) у данашњој Босни и Херцеговини и Србији тако и Крестјане у Русији.
То објашњава и феномен, на који је у предговору „Олонецка губернија и њене народне рапсодије“ указао А. Гилфердинг: «У Кенозеру крестјанка Матрена Мењшикова отпевала је од почетка до крајасрпску песму „О Јовану и Мари“ као руску билину (оно што је било)».

Стефан Немања се руководио, као и руски цареви, идејом обједињења свих сербских земаља,због чега се дуго молио Богу, да му тај поклони још једног сина, коме је дао име Рас(т)ко. Растко се замонашио не случајно у руском манастиру у Светој Гори под именом Сава. Стефан Немања је схватао Србе и Русе само у значењу једног јединог народа, пошто се још од XI века централни део обновљене сербске државе назива Рашка (Раска – Русскаја, како Св. Николај Велимировић учи позивајући се при томе на Византијске и Угарске изворе тога времена).

Сам назив «РасСија» (који говори не само да Рас као Бог и духовни одраз Сунца – сија, него потврђује постојање најстарије цивилизације у Евро-Азији, која је предходила египатској, римској и грчкој и била им економска, духовна и технолошка основа) се са временом претворио у писаним текстовима, који постају доминантни у односу на усмена предања, у назив «Россија» (који тако написан скрива везу са правим значењем назива за државу коју ми Срби називамо Русија). Али ипак, слава Богу, мудри руски народ је очувао ту стару истину и изговара назив своје државе у њеном правом значењу – «РасСија». Он је тиме очувао истинско словенско и јазическо порекло државности РасСије. Та истина је колективно памћење руског (РасСенског) народа и мени је била орјентир који ми је омогућио да откријем и право значење речи Словени напуштајући било какво етимолошко тумачење које никако није могло открити право значење.

Идолошки интереси хришћанства као новог мировозрењија и дан данас чини своје да се не открије сунчани траг не само у називу Словена него и у њиховом погледу на свет (мировозрењију) који је претходио не само хришћанству него и римској, египатској и грчкој цивилизацији.

Покушавајући да одгонетнем смисао истрајности са којом су руски цареви позивали архитекте из Венеције, и истражујући античке изворе етрусско-римског права, који су предходили Крмчији открио сам уз помоћ радова Светислава Билбије и Радивоја Пешића, да је реч «СлоВени» (и старија варијанта у србском језику «СлаВени») неправилно изведена из етрусске графеме (VI в. до н.е.), што је и тада, и сада на сербском (рассииском) језику означавало (тада написано с десна на лево, а сада с лева на десно) КолуВени (Сунцу Лоза, то јест Сунцу Род) – Тако су себе називали СлоВени, поред такође сопственог назива «РасСени» (Сунца Сенке).

Потврду томе је могуће наћи и у Малој Азији, где је била раширена «винчанска цивилизација» право име које је РасСија. У лидијској графеми (Светислав Билбија претпоставља да је графема старија од VI век до н.е.) такође откривамо истиннско значење речи СлоВени, што је и тада, и сада на рассијском (сербском – руском) језику значило (тада написано с десна на лево, а сада с лева на десно) ВениКоло (Лоза Сунца, то јест Род Сунца). ЭтРусскоа реч 8 7 6 5 4 3 2 1 Право значење: К о л о В е н и 1 2 3 4 5 6 7 8 (Коло = Сулнца Венац = лоза) Сулнца род, Први ниво, промена неправилно читање: С л А В е н и 1 3 4 5 6 7 8

200 година после Првог сербског устанка није тако много, да би ослобођени Срби сазнали своју историју, али је очегледно, да и русску историју није могуће схватити без целине историје заједничког народа сербског и руског, која као једна целина раскрива историју најстарије цивилизације, име које је – РасСија. Полазећи од тих факата, лако је схватити и град Петру (о чему је журнал «Гео – Земља» у Москви писао у броју 11 у новембру 2003. године), јер је објашњење дато у том истом броју на страници 58 «Стара вера на новом месту». Одгонетка се крије не у резбарији стубова (колона) «правоверних» КолоВена који су се преселили са Буга у Иркутску област. У журналу они се просто зову «староверци», иако су «староверци» хришћани а њихове изрезбарене колоне представљају дохришћанску представу КолуВена – СлоВена у виду сунчевих зрака којим се велича снага Сунца која у подножију тих зрака (стубова) даје биљке и живот.

То је још једно сведодочанство да су и стубови у архитектури настали из схватања КолуВена како Сунце својим зрацима држи свеколики свет. Структура тих храмова је врло слична структури колона храма у граду Петра у Јордану. Естетика и архитектура Петре и целокупне цивилизације КолуВена проистекала је из мировозрењија о сунцу као Творцу и держатељу Вида и Света. При томе фриз је одраз сунчаних зрака и јединства света, а канелури стубова (колона) као зраци сунца у архитектонском и естетском смислу су представа човека тог времена: како Сунце држи свет физички, и како захваљујући зрацима Кола (Сунца) настаје сва природа. То је врло пластично приказано на стубовима – колонама ових «старовераца» у Иркутској области где су их населили. Али одгонетка Петре крије се не само у начину изражавања стубова – колона као симбола њиховог погледа на свет и веровања у божанство сунца њихових предака, већ пре свега у томе, да су они из тог мировозрењија црпели конкретно знање о земљорадњи – када сејати и када жњети у зависности од кретања сунца, по кретању којег су се придржавали као «староверци» и после прихватања хришћанства око православног храма («по сунцу») све до Никоновских црквених реформи у Русији изазваних латинским утицајем. Тако су они чак и по прихватању нове хришћанске вере очували дохришћанска знања и истину о најстаријој цивилизацији име којој је – РасСија.

Неоспорни српски симбол Само Слога Србина Спасава (присутан како у етруским изворима тако и на гробу Александра Македонског) означава четири огњила (ОЦИЛА), односно четири фазе у привидном кретању Сунца, што је било основа погледа на свет Срба односно КолуВена (СлоВена) који су били земљорадници и сточари (што су до римске-грађанске револуције биле основне и доминантне привредне гране), што се базирало на знању – када се Сунце рађа и на којем солстицију (летње дугодневнице – 22 јуна) умире за Човека да би киша (дожд – ДажБог) натопила мајку Земљу, после чега се на дан зимске краткодневнице рађа млади Бог (Младо Сунце – Богић/Божић).

Знање о четири фазе у привидном кретању Сунца, као извора знања и КолуВенског (СлоВенског) схватања Космоса је очувано не само на српском грбу и на српским капама у Црној Гори, него и у конструкцији четири купола равноморно распоређених око средишње куполе многих храмова Српске православне цркве и већине храмова Руске православне цркве, која је као и Српска православна црква објединила и очувала дохришћанско Правоверно знање, веровање и обичаје старих КолуВена (Словена) и хришћанско православно веровање.

Римско право је по пореклу етруско-римско право, јер и у области јавног права и у праву уопште неки основни правни појмови имају логично објашњење само у етруској односно Словенској варијанти као што су речи: Курија, скуп мушких представника рода,КоДекс (од латинизованог КоДух -КолуВенски идоли на којима су била исписана основна правила који су били уништени 510. године п.н.е. у Римској револуцији када су свргнути етруски цареви, а КоДух идоли уништени као што су октобарски револуционари уништили Храм Христа Спаситеља и друге православне храмове као симболе «претходне» епохе), Ре(с)Публика (СтварЈавна – која потиче од речи «Веће» као облика окупљања и гласања мушких представника Словенских родова и племена која је истог корена као реч «вешћ» – и данас на руском «ствар»), због чега су извори «римског права» вековима уништавани на Апаненинском полуострву и Западној Европи одакле су истиснути Серби, који се као друштвени слој сачуваше у Италији и Француској са туђим језиком и вером као Серви све до XVI – XVIII века.

Под називом Крестјан у Русији, Срби се очуваше све до 1861. и до крвавог Октобарског војног пуча 1917. године, када започе уништавање руског села, (Срби се под истим називом крстјани очуваше и у Босни: као верска целина до 1466. године а као друштвени слој чак до XV и XVI века када су као такви уношени у турске дефтере, после чега примише ислам).

Назив СЕРБиЈА је старинска српска и руска заклетва, која значи СРБИН(сам)иЈА, као што и Срби не пишу назив руске државе по правилима новореформатора српског језика «како говоре» сами Руси – РасСија већ као српску заклетву – РУСиЈА.

Његош је назвао свој Горски вјенац управо тако, јер опева очување српског рода или вјенца – КолуВена – Словена у брдима Црне Горе, која доби то име после повратка Св. Саве из Тебе и Црне Земље (на коптском језику) – Египта, где су РасСени, познати под називом «народ са севера» у та стара времена имали значајан утицај на формирање мировозрења и развој земљорадње.

Стихови у народној песми «Кнежева вечера» «Сјутра јесте лијеп Видов данак, Виђећемо у пољу Косову, Ко је вјера, ко ли је невјера!» нису расправа етичке природе (ко ће у битци изневерити) већ истина да се Српска војска на Косову пољу састојала од: Правоверних Срба језичњика – пагана који су прослављали још увек древне КолуВенске (СлоВенске) богове (који су сматрали да су због тога БогуМили) и Православних Срба (који су већ били примили хришћанство),што и данас треба да буде поук свеколиком српству – Словенском (КолуВенском) роду да се обједини без обзира на страначке, верске, језичке и друге чисто идеолошке поделе и подвале.

Овим текстом завршавам конкурс «Одгонетни име руже», у оквиру којег сам идеји Умберта Ека «да од изчезлих ствари остају празна имена» и идеји да појаве које губе своје име – нестају супротставио идеју Паола Коеља да можемо чути звона давно потопљеног Храма» и изнео увереност да можемо оживети истину о нашој древној и новијој историји, без обзира на многобројне фалсификате.Писање о тој истини једини је начин да одбранимо српски род. Јер ако не схватимо како су нас перфидно истисли са Апенина, нећемо схватити како и зашто су нас истисли са Косова и Метохије, и зашто и како успешно нас истискују са Балканског Крша.

Излагање проф. др Божидара Митровића: 







Извор: atlantidaforumbozidar.ru







РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и српски чудотворци
Прочитајте више »

30. јануар 2017.

Изронили стећци из Јабланичког језера потопљени 1953. године

Испуштањем воде из вјештачке акумулације Јабланичког језера изронили су и стећци, камени спавачи средњовјековља, који су потопљени 1953. године настанком језера.


Испуштањем воде на копну су остала два стећка на локалитету Гостиновац у близини Рибићког моста. Терен на којем се налазе стећци територијално припада општини Јабланица, а оба стећка су врло добро и прецизно урађена на чему би могли позавидити и данашњи каменоклесари.

На једном стећку су видљиви трагови умјетности тј. украшен је геометријским и биљним мотивима, док на другом стећку нису примјетни никакви трагови. Оба стећка су изграђена с постољем и у облику куће. Не може се са сигурношћу тврдити и закључити да ли се ту некад налазило више стећака.


Пошто се налазе на врло стрмом терену постоји могућност да су се одронили и отиснули према кориту Неретве.

Стећци су средњовјековни камени надгробни споменици, настајали су од 12. до средине 15. вијека. На различитим дијеловима у Босни и Херцеговини за стећке се користе различити називи као што су машет, билиг, ками, кућа, зламење, каурско гробље, дивовско камење, сватовско гробље и сл.

На четвртој сједници Општинског вијећа Јабланица одржаној прије три дана покренуте су иницијативе за измјештање два стећка с већ наведеног локалитета, а стећци би требали бити премјештени у Јабланицу.


Одмах након покретања иницијативе остварени су контакти с Комисијом за очување националних споменика БиХ, чији су представници обишли наведени локалитет и дали сагласност за дислокацију стећака.

Стећци су измјештени с наведеног локалитета, а испод наведених стећака су пронађени скелети који ће наредних дана бити анализирани.

Извор: klix.ba






Изронили стећци из Јабланичког језера потопљени 1953. године
Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks