Приказивање постова са ознаком Књижевност. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Књижевност. Прикажи све постове

31. октобар 2016.

Бесан код


Док на се беду намиче руина,

Дани зинули су – ширина,
Дани будни – чин дужина,
Дани сиви, лете ли? – висина,
Дани жудни – чин дубина,
Дани ришу силу – низина,
Дани у речима нуде бесан код.

Бесан код
Прочитајте више »

20. јул 2016.

Почиње такмичење у писању текстова "Упознај Српску"

Počinje takmičenje u pisanju tekstova "Upoznaj Srpsku"

Заједница Викимедије Републике Српске од данас до 8. августа организује такмичење у писању текстова на Википедији на српском језику које носи симболични назив „Упознај Српску“. Прва награда је лаптоп, друга таблет, а трећа енциклопедија „Илустрована историја Срба“.

Такмичење је тематски одређено и усмјерено ка креирању садржаја везаних за Републику Српску на једном од највећих и најпосјећенијих сајтова данашњице – Википедији, саопштено је из Заједница Викимедије Републике Српске.

У саопштењу се напомиње да на интернету постоји веома мало садржаја о Републици Српској.

„Према прелиминарним истраживањима, на српској Википедији постоји мање од 7.000 чланака у којима су обрађени садржаји који се тичу Републике Српске. Основни циљ овог пројекта је повећање броја квалитетних чланака на Википедији о Републици Српској и истовремена популаризација и представљање исте у правом, позитивном свјетлу на глобалном нивоу“, истиче се у саопштењу.

Такмичење је отворено за сваког регистрованог корисника. Да би настали текстови учествовали у такмичењу, потребно је да буду написани у складу са Википедијиним правилима и смјерницама, енциклопедијским стилом. Креирани садржаји ће се наћи пред стручним жиријем који ће оцијенити текстове и одабрати три најквалитетнија.

У оквиру пројектних активности биће одржан један уређивачки маратон у сарадњи са Матичном библиотеком Источно Сарајево и једна фото-тура, наводи се у саопштењу. Пројекат се реализује у организацији Викимедијине Заједнице Републике Српске, а под покровитељством Викимедијине фондације/Wikimedia Foundation.

извор: Независне новине

Прочитајте више »

14. октобар 2012.

Српски палиндром од 16 до 19 века

Далибор Дрекић | 19:02 | |
ГАВРИЛО ТРОЈИЧАНИН
ВРХОБРЕЗНИЧКИ ЛЕТОПИС
КЊИГА СТАРОСТАВНА (1650.)
ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ ИЗ 16. И 17. ВЕКА

Крајем 16. и током 17. века у српској уметничкој књижевности формирао се аутентични стил писања поезије у форми песничких загонетки, односно скривалица. 
Ова форма тајног писања имала је за свој центар Сарајево, а песници су поруке скривали на различите начине: помоћу бројева с гласовном вредношћу (Гаврило Тројичанин, 1633.), читањем уназад итд. 
У збирци епиграма за коју се претпоставља да ју је написао Г. Тројичанин слова су распоређена у линије помоћу којих се формира одговарајућа слика, и тако графичким приказом појачава смисао текста.

ПИСЦИ И ПЕСНИЦИ У ВРЕМЕНУ МАНИРИЗМА

Никола Грдинић, у делу „Формални маниризми“ (Народна књига, Београд, 2000.) наводи да су у доба од 16. до 17. века маниризма (од краја 18. до прве половине 19. века) многи српски писци (А. Андрић, Ј. Пачић, Ј. Суботић, Н. Боројевић...) писали разне врсте палиндромних загонетки, најчешће оне засноване на растављању речи на делове (војвода – вода/јов и сл.). 


САВА ТЕКЕЛИЈА
САВА ТЕКЕЛИЈА: АУТОБИОГРАФИЈА


Приказујући различите начине употребе загонетки у српској књижевности Сава Текелија (1761–1842) у својој аутобиографији (Сава Текелија „Аутобиографија“, „Летопис Матице Српске“, 1876.) говори о обе врсте палиндрома – и симетричним и асиметричним, али и о обе подврсте – слоговном палиндрому и палиндрому речи или палинграму: 
„...или се одберу речи онаке, од које кад се слогови као и гласови страг считавају, изађу друге речи, (анаграми): Сава Васа, као и бор и роб, сат и тас, чам и мач; / или се узму речи, које читане одостраг остају исте вас и спред (палиндроми) боб, кук, око, Ана, Ада, невен, ратар; / или се одостраг считавају само слогови, или речи у цело па има их у латинаца сложених по 14 речи и два стиха, з којима стоје сви гласови, писмена, страг считани у истом реду као и спред. Наши ђаци још нису засели, да начине и српску коју, те немам ни примера да наведем...“. 
Дакле, Текелија је у српској књижевности наилазио на примере симетричних и асиметричних палиндромних израза и на примере слоговног палиндрома, али је примере палиндрома речи (палинграма) налазио само „код Латина“.
Далибор Дрекић

Прочитајте више »

15. март 2012.

Раша Попов

Далибор Дрекић | 21:26 | |

ПАЛИНДРОМНЕ ПЕСМЕ РАШЕ ПОПОВА

Књижевник и новинар Раша Попов родио се 1933. у Мокрину, на северу Баната, а хумор му некако јужњачки топао. Његов Мокрин већ је познат по најлепшим гускама, најтврђим јајима и песнику Мирославу Мики Антићу. Тако мало место, а тако много знаменитости.
Управна зграда „млина преко пруге“ у којој се родио сада је пуста, али срећом још увек постоји. Молићемо Бога да је капитализам не препозна као атрактивну локацију.
Раша каже да је био ђутљиво и болешљиво дете, а израстао је у причљивог песника са здравим хумором. Болешљивост му је ускратила и игру и хумор, али се та лава у њему годинама скупљала, и на радост деце доживела ерупцију која траје пола века.
Највише воли да засмејава људе и то му полази за руком, ако устане на леву ногу, а ако устане на десну и никога тога дана не засмеје буде веома несрећан. Зато поручујем свима који сретну чика Рашу: „Насмејте се и ако је устао на десну ногу – да нам чика Раша не буде несрећан!“.

Почео се школовати у Мокрину, а затим је школу похађао истовремено у три иста града – у Бечкереку, Петрограду и Зрењанину. Било је много за једно дете да истовремено учи у три града, због чега је Раша школу наставио у Новом Саду, а факултет у Београду.
Новинарством је почео да се бави у новосадском Дневнику, али пошто назив „Дневник“ звучи исувише озбиљно, Раша је побегао у „Младост“ и, како се чини, у младости је и у седмој деценији.
Увек је био немаран према својим текстовима па их је на стотине расуо по разним новинама и часописима. Наћи ће се ваљда нека вредница која ће исправити Рашину немарност и све те текстове сакупити и објавити.
А тек емисије са радија и телевизија које су нас некад увесељавале, данас неправедно леже по каквим таванима и подрумима. Оданде нам снимци говоре колико смо себични па ускраћујемо нашој деци оно што смо највише волели.
На свом животном путу Раша је давно налетео на још једног човека који му је много сличан – био је то Љубивоје Ршумовић, познат и као Ршум. Њих су двојица усрећили више деце него сви деда мразови света заједно.
Сви данашњи ТВ канали који откривају разна светска чуда нама нису били потребни, Све смо ми то сазнали од Раше, Ршума, Бранка коцкице и многих других свезналица нашег детињства.
Најпознатије је Рашино учешће у радио и ТВ серијама и емисијама „Фазони и форе“, „Шешир без дна“, „Варошарије“, „Радост сазнања“, „У сну сан“, „Рађање светлости“, „Видови фашизма“...
ВО ПОПАШАР
Збирка „Трулеж зглаве“, Књижевна заједница Новог Сада и Кикинде, 1991., стр. 94-95
Јава
У мају сан има мисо
Не гаси бол
За себе нас наде сеју
Човечна песма
Дан и бол ми душа
Нада пса рањава
Са псима тугује невин покушај
Ено то сечиво пали сан
дебелог ума
Ту ужелели смо се битке нове
И цура накита
Ови шапа немају
О ни вилица
Беда нове идеје
Носе мак Озирису
Апис ушато птиче
Лети га Богу Ра
И тема подвезан ух Апис
И тема паса
Пси не лове
Волови спавају
Хор певај мушки Ц
Ево политика да кити лопове
Цик
Шум јаве прохујава
Пси волове воле
Ни спаса памети
Сипаху на зев до памети
А ругоба ките лечит
Поташу сипа у сир
Из ока месо не једи
Ево наде
Бацили вино у јаме
На паши во
Атика на руци
Ево нек ти бесомсиле
лежу у таму голе
Бедна сила повиче
Сотоне јашу
Копни вене југ
у тами спасавања
Распада наш уд им лоби
Надам се Панчево
Чује се дан са небеса
Зло бисаге носи Мами нас у јаму
Авај
Као водитељ ТВ дневника, Раша се трудио да приказује вести и из прве и из друге руке, а пре свега сликовито. Тако је знао да преко целог екрана рашири гледаоцима новине, или донесе глобус да би дочарао долазак комете - па нека се и сами увере.
Хтели су неки страшни људи-политичари и да га избаце са телевизије, али је увек ту био Бог и сви они добри људи који су га штитили.
Раша је сину, кћери и унуку испричао преко 2500 бајки па је 2007, године решио да постане Гроздана Олујић и објавио књигу „Бајке за 21. век“.
Он зна да је много тешко написати добру песму, али нам је у свом упутству „Како написати најгору песму“ открио да нимало лако није написати ни најгору.
Када је почео да пише сатиричне песме, Раша није могао да се заутави, и написао је сатирични еп „Спев о транзицији“ (Тиски цвет, Нови Сад, 2009.). Али за то није крив песник, него је криво време у којем живимо. 
Када га је један критичар прозвао Че Геваром, Раша се бранио: „Ја нисам Че Гевара. Ја никад не бих ишао у шуме са наоружаним људима. Ја сам револуционар из фотеље.“
У неким далеким енглеским градовима Раша је био лектор за српскохрватски језик – То су они људи који вас стално подсећају колико не знате да читате и пишете. И колико год се ви трудите, они увек нађу неки зарез који је побегао са лица места.
Још је много тога био Раша – и главни уредник у Матици српској и есејиста и критичар и издавач. - како све то озбиљно звучи
У збирци „Трулеж зглаве“ (сатиричне и друге песме), Књижевне заједнице Новог Сада и Кикинде, Раша је 1991. године објавио две песме у форми дволичног палиндрома. „ВО ПОПАШАР“ иУЂЕ ЖЕНА. Песме се од почетка ка крају и од краја ка почетку, слово по слово, једнако читају.
РАША ПОПОВ - ТРУЛЕЖ ЗГЛАВЕ, 1991.
О овој својој збирци Раша је рекао:
„Велике политичке катастрофе наступају зглаве, и то као трулеж, зато сам тако и назвао ову своју књигу сатиричних, политичких и оних обичних, лирских песама. Једна од мојих најранијих песама настала је тако што сам идући упицама Лондона, на једној белој табли приметио да пише „Живот је брате сладак, ко би желео да умре? 
То је очигледно била политичка реченица, јер је те,`65. године, ескалирао рат у Вијетнаму. И онда ја пожелео да довршим ту песму, јер мрачњацима живот није сладак – они желе да потврде своју егзистенцију у крви других људи. О, где сте она срећна, глупа времена када су југословенски буџовани ишли у лов на срндаће, а не у лов на људе?“ (НИН, 19. 7. 1991. године)
УЂЕ ЖЕНА
Збирка „Трулеж зглаве“, Књижевна заједница Новог Сада и Кикинде, 1991., стр. 83.
1.
Монарх удовица
будућа и сад је
у сети суха
Желела да се уда
Нуде јунаке мале
телом, салом
Големе: назимад
Ко ружа леп иде
Они маме на лик свеж
Упитала га лењо:
Кита лиром?
2.
Морила ти коње
Лагала ти пужевски
Лане мамино Едипе
Лаж урок
Да ми занемелог
мола смоле тела
Мекану једу наду
Е сад але лежаху сите су
Еј да си!
А ћуд убаци воду
Храном А НЕ ЖЕЂУ
Добио је бројне награде и то више милиона нагарада. Најзначијне награде се не могу набројати јер би се морала скупити сва она деца којима је на лице донео осмехе. Не једном београдском фестивалу песника управо деца су га прогласила витезом пролећа.
Он је велики гурман, да не поверујеш да је из Војводине. Данас живи у београдском насељу Палилула и ја се због тога осећам много сигурно јер знам да је ту близу.
Иако је познат и као велики изумитељ, Раша баш и не воли новотарије. Највише му смета што коцкарнице и кладионице уништавају стару београдску кафану која чува дух овога града.
Каже да је више волео историју од књижевносзи, и ето, нашао је компромис – преко књижевности ушао је у историју. 
Далибор Дрекић

Прочитајте више »

20. децембар 2011.

Његош - Луча микрокозма


ПАЛИНДРОМИ У ЊЕГОШЕВОЈ ЛУЧИ МИКРОКОЗМИ
.
И један од највећих српских песника, П. П. Његош (1813-1851) послужио се палиндромима када је у претпоследњој и последњој строфи четврте песме „Луче микрокозме“ именовао три Сатанине слуге, Наполеона, Цезара и (Алекса)ндра Великог именима Ноелопан, Разец и Аскела. 
Ово певање открива Сатанине амбиције о успостављању власти на небу, али и на земљи, где су му главни помоћници ова тројица војсковођа. 
Нимало случајно, њихова имена он наводи наопако и, користећи ананим, односно дволични палиндромни израз (versus Diabolicus), супротставља божјем уређеном свету потпуно супротан, као у огледалу контрастан Сатанин свет хаоса, нереда и анархије.
Карактеришући даље духове поднебесја он им, опет палиндромима, додељује епитете зла и пакла: Алззенк - кнез зла; Илзхуд - дух зли; Алзавалг - глава зла; Обенизрем - м/е/рзи небо и Ајобаз - Забоја (свађалица, склон боју), користећи се притом и вокалнимл“ – које је реткост у српском језику
Дакле, у првом случају, када су у питању лична имена, Његош просто обрће редослед слова у речи, док у другом случају, када даје епитете, он пре инверзије прво спаја две речи.
.
„Сатанини злоумишљеници
иду к њему с општег договора: 
Алззенк, Илзхуд и Алзавалг горди, 
Обенизрем и Јаобаз злобни, 
зломе цару тешку круну дају, 
с којом круне своју погибију 
општом вољом изгубљене војске.“
.
„Ево Адам, ево Ноелопан, 
ево Разец и ево Аскела: 
од њихова несретњега лика 
отпадника неба поздрављају, 
куну му се бит дружина вјерна, 
само своју ријеч да одржи 
– да их круни самодржавијем 
по над једним, ка је река, миром."
.
Пишући наизглед неразумљиве речи великим словима, песник их претвара у лична имена и тако им даје јединствено значење, које до краја може бити остварено само ако се тумачи кроз форму палиндрома.
Интересантно је да Његош не изврће Адамово име, него га оставља откривеним. Адам, по њему, спада између божијих и Сатаниних сила, са могућношћу избора и непрестаним колебањем, о чему се говори у петом певању, приликом описивања побуне на небу.
Класичан пример магијског дејства наопаког читања личног имена налазимо и у роману „Три мускетара“ Александра Диме где Арамис под утицајем дуговног сна обрће своје име верујући да се тако савлађују зли духови. 
.

УНИВЕРЗАЛНИ КОД ПРИРОДЕ 
.
Подстакнут загонетним Његошевим изразом „Согласије опште“ Милоје М. Ракочевић у свом делу „Језик и стил у релацији са структуром и композицијом“ покушава да пронађе универзални код природе у његовим делима,
Он полази од препоставке да је Његош, по узору на Хомера и Дантеа, сопствени систем слова и речи прилагодио природним законитостима, односно систему природних бројева, и тако створио унутрашњи скривени код.
Инверзна секвенца Хомеровог решења збира укупног броја стихова у Илијади и Одисеји (110110010011011) „представља други случај избора, а то је заправо Његошев избор“ (001001101100100). (Милоје М. Ракочевић, Епистеме Библије)
Сврха таквог додатног кодирања дела је постизање јединства „композиционе форме и поетско-филозофског садржаја“. У уводу Ракочевић наводи: „...Његошев језик и стил, осим што су средства уметничког израза и исказа, истовремено су у функцији Његошевих кодогених, кôдних и кодирајућих поетско-филозофских система...“.
Ракочевић показује како је Његош разним симетричним распоредима стихова водио рачуна да форма Луче буде заснована на палиндромним бројевима.
Посебна пажња посвећена је стиховима у којима се појављују речи „број“ и „слово“. Сабирањем редних бројева стихова с речју „број“ долази се до палиндромног броја 55955, а сабирањем редних бројева стихова с речју „слово“ долази се до палиндромног броја 09390.
Далибор Дрекић

Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks