Приказивање постова са ознаком Дешавања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Дешавања. Прикажи све постове

03. јул 2017.

Метадоном против канцера - Ко се труди да то сакрије?

Биолог и управник лабораторије у Улму др. Клаудија Фризен открила је пре десет година да метадон појачава драстично дејство хемотерапија, убија ћелије леукемије, карцинома, док здравим ћелијама не наноси никакву штету.
Gibt es bald eine klinische Studie zu Methadon als Krebsmittel? Krebsexperten um Wolfgang Wick haben im Juni einen Antrag bei der Krebshilfe eingereicht. Im Herbst wird eine Entscheidung erwarte
Већ 2008 год. објављена је ова студија у америчком специјализованом часопису "Канцер рисерч" а прошле недеље је у немачкој телевизијској емисији “Штерн ТВ” изјавила да десет година већ тражи средства за истраживања и да су јој пре две године чак и основна средства потребна за истраживања укинута.

“Сада, после ове емисије, због огромног притиска јавности постоје велике шансе да ће захтев за финансирање бити одобрен” рекао је у студију “Штерн ТВ”  неуро-онколог Универзитета у Хајделбергу др. Волфганг Вик.

Уколико се започне са овом студијом имаћемо озбиљних података већ за 3. године. Др. Вик додаје да ће се тестови обавити на укупно шест других лекова који се слично као и метадон користе у медицини.

Људи којима је преписан метадон (против болова јер као лек за рак није дозвољен) имају пуно потешкоћа у набавци истог, и ако свака апотека то сасвим једноставно може да припреми тако што се пар супстанци помешају и коштају само неколико евра. То је најверовтније и разлог због кога метадон није интересантан за фармаиндустрију - нико при томе не може да заради.

Др. Клаудија Фризен: “Кад погледам колико кошта метадон 8 до 20 евра 100 милилитара што је довољно за период од 4 до 6 недеља и упоредим то онда са веома скупим лековима који коштају 20 000 до 25 000 евра јасно ми је да метадон нема шанси да опстане на тржишту.

Др. мед. Х. Хилшер Мае је лекар опште праксе из Изалона преко 20 година преписује метадон.  Прво је употребио метадон у регулацији зависности да би касније приметио да овај опијат може много више.

Преко 15 година надгледа пацијенте у оближњем хоспицу и лечи их метадоном, до сада око 3 000 пацијената.

Др. Мед. Хилшер: “Закључио сам да се пацијенти после узимања метадона много боље осећају и да су дуже живели него у другим хоспицима и да у сваком случају овај лек има много мање негативних дејстава од свих осталих опијата (поготову морфијума)”. То му је потврђено од других хоспица. Било му одавно јасно да је то само због метадона.

Др. Клаудија Фризен: “Радује ме да ће најзад моћи да се докаже дејство метадона. Видимо комплетну ремисију, као што никада до сада нисмо видели”.

У видео-исечку из емисије штернТВ професор Вик изражава своју скепсу према деловању метадона и да је он за то да се уради студија само за једну одређену врсту тумора мозга а не и за друге врсте карцинома (научница др. Фризе твди да метадон делује код свих врста рака тј. појачава дејство сваке хемотерапије) и да се нада да ће се  са студијом моћи почети најкасније до јесени и уз све то додаје смешкајући се: "Да се не бих и даље препирао са колегама око негативних деловања метадона".


Иначе мора се поменути да је проф. Вику фарма Роше већ финанцирала студије на леку Авастин који се показао као неделотворан.


Метадон је синтетички произведен опијат (C21H27NO, Mr = 309.45 g/mol) , разликује се од свих осталих опијата  јер се дуже задржава у мозгу и у томе што се састоји од две субстанце, једним Д- и једним Л-изомером.

Са немачког за Расен: Сања Митровић

извори:
Прочитајте више »

16. јануар 2017.

Водитељи радија Сербона (12.01.2017.)

Далибор Дрекић | 19:56 |
Оставите коментар!
Нешто детаљније о карактеру Расена и разлозима његовог настајања у новогодишњем програму новинара радија Сербона (Дочек Српске Нове Године)
Прочитајте више »

28. децембар 2016.

Далибор Дрекић ''Панонски говнар'' (27.12.2016.)

Далибор Дрекић | 18:17 |
Оставите коментар!
До сада неиспричана прича о Ђорђу Балашевићу. О пловидби једне барке кроз идеологије, одрицању од себе, својих песама, језика, народа... У зависности од тога која идеологија тренутно отвара.нова тржишта, пуни концертне дворане и стадионе.


Прочитајте више »

Багером на српску школу у Обилићу

Далибор Дрекић | 17:11 |
Оставите коментар!

„Код нас у народу постоји обичај да се пред нову годину деци приреде пригодне представе, дарују пакетићи и организује дружење, како би деца доживела оно што зовемо срећним празницима и зимским радостима. У традицији неких људи који данас живе на Косову постоји обичај да се српској деци уочи нове године приређују багери којима се руши њихова школа. И овога пута без икаквог правног основа, а за потребе паркинга локалне самоуправе??? руши се последња српска институција у том крају.“ Д. Дрекић


Обилић, багером на српску школу (РТС)


Припремио Андрија Игић

Ђаци Основне школе „Бранко Радичевић“ у Обилићу два дана не иду на наставу јер није безбедно. Локална самоуправа је одлучила да сруши део школске зграде, да би изградила паркинг. Школа у Обилићу је последња српска установа у том месту.



Рушење је почело пре подне. Уклоњени су црепови крова, прозори. Управа школе се противи рушењу, али без снаге да било шта учини. Одлучили су да прекину наставу за 40-ак ученика.


Школа у Обилићу. РТС



„Деца не похађају наставу од јуче, због безбедности. Школски одбор, у координацији са школском управом и локалном самоуправом, одлучио је да се не изводи настава до даљег“, објашњава Александар Поповић, директор ОШ „Бранко Радичевић“.

Новцем Европске уније Општина гради нову зграду администрације, а на месту уклоњеног дела школске зграде треба да буде изграђен паркинг за потребе локалне самоуправе.

„Имамо гаранције од Канцеларије ЕУ у Приштини да ће други део зграде бити у функцији деветог јануара, када наша деца крећу са наставом“, објашњава Славиша Јаковљевић, заменик председника општине Обилић.

Представници Срба у локалној скупштини тврде да је рушење дела школе почело без правне одлуке.

„Никаква одлука о рушењу ове школе не постоји, нити је прошла процедуре у Скупштини општине. Такође не постоји никакав документ, могу да кажем да је ово нелегитимно рушење дела зграде“, наводи одборник Бобан Андрић.

Ненад Денић, председник Привременог органа општине Обилић, наглашава да је то гашење једине српске институције у граду Обилићу.

„Ово је угњетавање васпитања и образовања, односно права на васпитање и образовање наше деце овде у граду Обилићу и гашење једине српске институције у граду Обилићу“, оцењује Денић.

У школи наводе да није поштован ни начелни договор да Општина подигне нову школску зграду, па да онда руши постојећу. У Обилићу је, после рата, остало десетак Срба, а деца која похађају основну школу углавном су из околних села.

Извори: Танјуг, РТС






Багером на српску школу у Обилићу
Прочитајте више »

29. новембар 2016.

Сатирање 2. емисија - Омаж Душку Радовићу

У другој емисији Сатирање „Омаж Душку Радовићу“ између осталог, говорили смо и томе како је легенда града Београда политичком одлуком склоњена са таласа Студија Б, односно како је престала са емитовањем емисија „Београде добро јутро“

Такође, могли сте да чујете и шаљиву анегдоту о томе како је Душко помоћу псеудонима Рајка Томић преварио Бранка Ћопића на почетку своје књижевне каријере.

У делу са ауторским афоризмима највишпе је било шале на сопствени рачун.

Гошћа емисије, новинарка Данијела Стевановић, представила је емисију „Помаже Бог народе мој“, коју можете слушати на таласима Бум Бум радија, као и неке од тема и гостију које у тој емисији можете да чујете.  


Емисију смо завршили Душковим афоризмима посвећеним деци, а следећа 29. 11. неће бити у знаку некадашњег Дана Републике. То ћемо оставити југоносталгичарима, а ми ћемо се бавити садашњошћу и будућношћу наше деце.

Гошћа емисије биће Ана Радојчић, испред театра ДЕС који се налази пред избацивањем на улицу. За овај новобеоградски театар који постоји више од пола века и кроз који су прошле генерације наших познатих глумаца, данас нема места у граду и држави. Сељакали су их и пресељавали како је коме за око западао простор у којем су имали своје пробе.

Због тога морамо да запитамо себе и друге које су границе сужавања животног простора наше деце у односу на ширење простора тржних центара, фирми, кладионица, разних канцеларија и свега онога шта нам је донело ово празноглаво грамзиво доба лудости.

Цела емисија биће у знаку афоризама за децу.




Сатирање 2 емисија - 22. 11. 2016. у 18 часова
Сатирање 2 емисија – 22. 11. 2016. у 18 часова

Сатирање 3 емисија - 29. 11. 2016. у 18 часова
Сатирање 3 емисија – 29. 11. 2016. у 18 часова






Сатирање 2. емисија - Омаж Душку Радовићу
Прочитајте више »

19. новембар 2016.

Први православни цртани филм за децу о Растку (Светом Сави) – Видео

ПРВИ ПРАВОСЛАВНИ ЦРТАНИ ФИЛМ ЗА ДЕЦУ О РАСТКУ НЕМАЊИЋУ (СВЕТОМ САВИ).
АНИМИРАНА ПРИЧА О ПРИНЦУ РАСТКУ.

Свака част вероучитељу Дејану Јовановићу који је подарио деци Србије овај образовани цртани филм, камо среће да је више оваквих образованих цртаћа.
Аутор, ђакон Дејан Јовановић, вероучитељ у ОШ „Бубањски хероји“ Ниш.


Прочитајте више »

17. новембар 2016.

Сатирање - 1. емисија на радију Сербона (Бумеранг против бесмисла)

У првој у низу емисија на радију Сербона под називом Сатирање претресамо ову нашу збиљу у једној шаљивој атмосфери. Између осталог, можете да чујете:
О имену Сатирање, у зависности од угла посматрања и мисли посматрача
О разлозима за писање сатире и месту српске сатире у свету
О трагедији и стресу које може да изазове неправилна употреба ћирилице и латинице
О бесмислу, глупостима, лажима и злу којима нас свакодневно бомбардују са медија
О југословенству, југоносталгији, комунизму, евроунијатству...
О узрочно последичној вези између историје и географије и поравним испитима
О окупацији и окупираности
О сировинама које не дозвољавају да буду извезене
О будалама које имају паметнија посла
О свињама које утичу на извозну политику
О обећањима наших Влада
О казнама за рушење НАТО стандарда
О помешаним ослободилачким улогама државе и војске
О привредним потенцијалима земље, попут шаргарепа испред носа, уваљивања банана, берби зеленог бостана и извоза шипка
Чућете и гостујуће афоризме великана српске сатире Радета Јовановића
И још много тога:


Емисије Сатирања можете слушати сваког уторка од 18 часова директно на страници Радио Сербона:


или послушати снимак емисије на следећемим адресама:

Фејсбук страница Сатирање

Фејсбук Страница Радио Сербона

Очекујемо ваше предлоге и сугестије, како бисмо садржај емисије учинили што интересантнијим. 

Прочитајте више »

12. новембар 2016.

РАДИО СЕРБОНА 08.11.2016. http://www.radioserbona.rs/



ТЕМЕ: ЧИЈА ЈЕ СРЕБРЕНИЦА? ОДНОС МИГРАНАТА И ПАСА. ИЗВЕШТАЈ ИЗ РАДИО ВАТИКАНА. http://www.radioserbona.rs/

Прочитајте више »

29. октобар 2016.

Ноам Чомски: 10 стратегија медијске манипулације

Амерички филозоф, политички активиста и лингвиста Ноам Чомски, професор на МИТ-у, саставио је листу десет најчешћих и најефикаснијих стратегија којима се, коришћењем медија, прибегава манипулацији становништвом.

Ноам Чомски
Ноам Чомски

медијиЗахваљујући медијској пропаганди стварани су или уништавани друштвени покрети, оправдавани су ратови, промовисане одређене идеолошке струје, па чак дата улога медијима као произвођачима стварности.

Како открити најчешће стратегије за разумевање овог психосоцијалног алата у којем недвосмислено сви учествујемо? Подстицање глупости, промоција осећаја кривице или конструисање вештачких проблема а потом њихово магично решавање, само су неке од тих тактика.

1. ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ
Кључни елемент друштвене контроле је стратегија дистракције или ометања која ће одвратити пажњу јавности од важних питања и промена о којима одлучује политичка и економска елита, кроз технику континуираих ометања пласирањем безначајних информација. Стратегија дистракције је врло битна и за спречавање јавног интересовања за основна сазнања из науке, економије, психологије, неуробиологије и кибернетике.

медији„Држите пажњу јавности далеко од стварних друштвених проблема, окупирајте им мисли питањима без важности. Држите јавност заузетом, заузетом, заузетом, тако да нема времена за размишљање, вратите их натраг на фарму међу друге животиње.“
Извод из књиге „Тиха оружја за тихи рат“, Cody Goodfellow

2. СТВОРИТИ ПРОБЛЕМЕ ПА ПОНУДИТИ РЕШЕЊЕ

фото: НИН
фото: НИН

Метода се назива и „проблем-реакција-решење.” Ова метода ствара проблем, „ситуацију“ која изазива реакције у јавности, након чега се нуде решења којима би се, у нормалним околностима, јавност противила.
На пример: Пустити да се развије и појача урбано насиље или договорити крваве нападе како би јавност сама затражила нове сигурносне законе и правила, иако на штету сопствене слободе. Или: створити економску кризу, те прихватити рецесију као нужно зло и на крају смањити социјална права и редуковати јавне службе.

3. СТРАТЕГИЈА ПОСТУПНОСТИ ПРОМЕНА
Натерати јавност да прихвати неприхватљиво, тј. применити поступно прихватање промена, на капаљку, ако треба и годину или више. На овај су начин уведени нови радикални друштвено-економски услови (неолиберализам) током 1980-тих и 1990-тих: приватизација, несигурности, флексибилност, масовна незапосленост – заправо промене које би изазвале револуцију када би се увеле одједном.

медији

4. СТРАТЕГИЈА ОДЛАГАЊА
МедијиЈош један начин прихватања непопуларних одлука јесте њихово представљање као „болних и нужних“, како би се задобила сагласност јавности за будуће промене. Лакше је прихватити будућу жртву него тренутно жртвовање. Прво, јер се напор неће десити одмах. Друго, јер јавност има склоност ка очекивању да ће се све „сутра поправити“, те да ће се њихово жртвовање вероватно избећи. То даје јавности више времена да се навикне на идеју промене и да је на крају прихвати са резигнацијом.

5. УПОТРЕБА ДЕЧИЈЕГ ЈЕЗИКА
befunky_tv_mindcontrol4-jpgВећина реклама усмерених на ширу јавност користи говор, аргументе, ликове и нарочито дечије интонације, као да се обраћају малој деци или ментално недовољно развијенм особама. Што више желе заблудити гледаоце, то више примењују инфантилне тонове.
Зашто?

„Ако се обратите особи као да је у доби од 12 година или мање, тада ће, због сугестије, врло вероватно одговор или реакција те особе бити лишена критичког осећаја као и у особе од 12 година или млађе.“
Извод из „Тиха оружја за тихи рат“

6. КОРИШЋЕЊЕ ЕМОЦИЈА
Злоупотреба емоција је класична техника која се користи за изазивању кратког споја у процесу разумног просуђивања. Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном за имплементацију и прихватање идеја, жеља, брига, бојазни или принуда, или пак индуковање одређених понашања.

Медији

7. ДРЖАТИ ЈАВНОСТ У НЕЗНАЊУ И ПРОСЕЧНОСТИ
rtcg1-e1323048098573Учинити јавност неспособном да разуме технологије и методе које се користе за њихову контролу и поробљавање.
„Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би разлика између образовања виших и нижих слојева остала непремостива“.
Извод из “Тиха оружја за тихи рат”

8. ОХРАБРИВАЊЕ ЈАВНОСТИ ДА БУДЕ ЗАДОВОЉНА СВОЈОМ ПРОСЕЧНОШЋУ
Промоција става у јавности да је модерно и пожељно бити глуп, вулгаран и необразован…

manipulacija-1

9. СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ
МедијиУсмеравати појединца да верује како је он једини кривац за властиту несрећу, због неуспеха своје интелигенције, своје неспособности или недовољног труда. Дакле, уместо побуне против економског система, поједац не делују јер самог себе криви за неуспехе, што доводи до депресивних стања којем је једина улога спречавање акције. А без акције нема револуције!

10. УПОЗНАТИ ПОЈЕДИНЦА БОЉЕ НЕГО ШТО ОН ПОЗНАЈЕ САМОГ СЕБЕ
mediji-4-290x290Брз развој науке у последњих 50 година ствoрио је све већу провалију између знања које поседује просечан човек и знања које поседују и користе владајуће елите.
Заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, „систем“ има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану. Систем је у могућности да боље разуме обичног човека него што он познаје сам себе. То значи да, у већини случајева, систем поседује више контроле и има већу моћ над појединцем него што појединац има над самих собом.глоба

Noam Chomsky – “10 strategies of manipulation” by the media

Превод: Жељко Дабовић

извор: Акузатив







Ноам Чомски: 10 стратегија медијске манипулације
Прочитајте више »

22. октобар 2016.

Петар Пајић: Имитирамо туђе, заборављамо своје

Добитник награде „Десанка Максимовић“, за свеукупни допринос српском песништву: Ускоро ћемо плаћати да нам бебе проговоре прво на енглеском

Свако време, свако доба, па и ово наше је пуно сензација, промена, новина. Скоро свакодневно се превазилази оно што је јуче било чудо незамисливо, а данас је нешто сасвим обично. Ово је време компјутера, робота, сателита, интернета. Сутра ће то већ бити прошлост. Често смо склони да хвалимо прошлост и да говоримо како је била боља. То нам се чини јер смо у прошлости били млади, а младост је увек лепша – каже за „Новости“ песник Петар Пајић, овогодишњи добитник награде „Десанка Максимовић“ за свеукупни допринос српској поезији.

Петар Пајић
Петар Пајић

Током целог свог стваралачког опуса Пајић је неговао завичајну и националну линију, написавши неке од најбољих родољубивих стихова и песама у 20. веку. Он је, како је истакао жири ове награде, чист лирик, који на најбољи могући начина спаја традиционално и модерно, историјско, интимно и метафизичко, тежећи ка савршенству и беспрекорном језичком изразу, чистоти и хармонији.

* Како су у време ваше младости живели песници, да ли је поезија била популарнија, провокативнија и важнија или су се песници увек жалили да имају мали број читалаца?

– Поезија је увек била намењена посвећенима. По мом мишљењу, она скоро увек има исти број читалаца. Не верујем ни да је и у доба романтизма била популарнија него што је сада. Онда нису постојали ни телевизија, ни компјутер, ни интернет, па су људи били више окренути ка уметности. Властодршци су се тада више плашили уметничке речи него сада. Ипак постоји разлика између онда и сада. Данас чини ми се има више песника него читалаца. Сви пишу песме, нарочито романе. Доста се говори и пише да живимо у времену поремећених и померених вредности, да на површину излазе разне „сапунице“, а о правим вредностима мало се говори. За поезију не би било добро да се по популарности нађе заједно са тим „сапуницама“.

* Шта вас данас подстиче на писање?

Резултат слика за Петар Пајић– Свако стваралаштво, па и песничко јесте чин ослобађања унутрашњих стега. Да ли сте гледали онај филм у коме двоје младих, девојка и младић, одлазе повремено под мост преко кога тутње возови и вриште. Вриште из свег гласа надјачавајући се са возовима и тако избацују из себе сва незадовољства. Исто тако човек кад му је лепо пева. Поезија је и крик и песма. Све су то начини ослобађања. Песницима је најтеже, како је рекао Брана Петровић, кад почну „у јатима“ да га „напуштају речи“, а то се са годинама дешава. Ослобађајући просторе у себи, песници и уметници уопште, ослобађају и просторе у свима нама.

* Да ли је савремена поезија изгубила везу са живим језиком и животом? Ретко се „нови“ песници уче напамет.

– Мислим да је код нас права поезија затрпана оном помодном која збуњује читаоце. Објављује се све и свашта. Свако ко може да плати, може и да објави књигу и код најцењенијих издавачких кућа. Читалац остаје збуњен пред песмом коју често не разуме ни сам аутор. Нормално је да се читалац осећа превареним. Међутим, наравно да у том хаосу није све тако. Поезија која се данас код нас пише на нивоу је европских вредности. Наши песници улазе у светске антологије поезије управо осећајући данашњу жилу куцавицу и савремени песнички израз. Исте речи које се употребљавају у различитим временима најчешће имају и различита значења. Сито времена просејаће све то. Поезија личи на народ и друштво у којем се ствара.

* Неки кажу да је нестанком кафана највише изгубила поезија.

– Нестанком култних београдских кафана, највише је изгубио сам Београд. Уверен сам да се то није случајно урадило. Учињено је то да бисмо се ослободили традиције, прошлости, сами себе, да бисмо „променили свест“. Замислите да се са Монматра отерају сликари а да се у том делу Париза отворе продавнице ципела! Не можете да замислите. Наравно, не могу ни ја. Није дозвољено да Београд или било који други град у Србији остари, добије патину. Наши градови су увек на самим почецима стварања градова.

Што се тиче песника и кафана, погрешно је везивати поезију за кафане. Она се није стварала у њима. Због разних анегдота и шаљивих згода везаних за уметнике и кафане у којима су се окупљали, погрешно смо изједначили појмове пијанца и боема. Београдска боемија увек је само доприносила шарму града.

* Слажете се са онима који мисле да поезија није ни уметност ни филозофија. Шта је онда она?

Резултат слика за Петар Пајић– Поезија је поезија. Тако је било и у старој Грчкој. Аристотел у својој „Поетици“ расправља шта је старије: филозофија или поезија. Поезија је, у ствари, и уметност и филозофија. Једну кратку песму можемо доживети као да смо прочитали роман. Свака реч у песми нешто памти и открива своју архетипску дубину. Ако је реч права онда је и песма права и тада можемо рећи да је поезија истина. Поезију треба умети читати. У школама би били корисни часови како се чита и тумачи поезија. Човека је увек више унутра него споља и да бисмо се спознали, читајмо поезију.
* У каквом свету данас живимо?

– Живимо у времену у коме је човек као појединац све више сам, а све мање самосталан. Контролисан је са свих страна као у Замјатиновом роману „Ми“. Светом не влада правда већ сила. Заборавили смо речи светог Јована Златоустог: „Христос је са мном, кога да се бојим?“

* Памти вас читаоци и као врсног сатиричара. Шта бисте сада рекли из тог угла?

– Ова стварност је сатиричнија од сатире коју би измислили писци и сатиричари. Она превазилази машту писца и због тога није смешна већ је трагична.

* Све мање пажње придаје се култури и језику. Докле ће нас то довести?

– Култура и језик, уместо да буду тачке ослонца у свему што радимо, нашли су се на маргинама, уместо да буду наши брендови са којима се представљамо свету, ми као да их кријемо и од самих себе. Укидамо часове српског језика, а ускоро ћемо плаћати да нам бебе проговоре прво на енглеском. Имитирамо туђе а заборављамо своје. Разумемо зашто су други народи патриоте, само нам није јасно зашто бисмо ми то били.

* Колико вам значи награда „Десанка Максимовић“?

– Она ми потврђује да нисам залутао и да сам на истој „стражиловској стази“ на којој су и Бранко Радичевић и Ђура Јакшић и Милош Црњански, као и многи песници који су ову награду добили раније. Добро ми је у њиховом друштву.

* Да ли овакве награде терају песника да подвуче црту или имате још неиспуњених снова?

– Ниједна, па ни ова награда није прашак за успављивање.

Бане Ђорђевић

извор: Новости








Петар Пајић: Имитирамо туђе, заборављамо своје
Прочитајте више »

17. октобар 2016.

Брисање трагова српског језика у Црној Гори

Све што је везано за јавни сектор у Црној Гори, потом новине, часописи, медији, портали, путокази, називи улица итд., све иза чега стоји држава, потпуно је окупирано латиницом

milo-i-njegos

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до руба понора и бездана, гоњени безумном жељом за уништењем јединог по чему је Црна Гора била одувијек препознатљива и у чему се одсликава цјелокупна њена историја. Зато посебно треба да похвалимо пројекат “Сачувајмо српски језик“, који већ дуже води “Политика“, а којим су обухваћени сви простори српског језика као једнако важни и неодвојиви.

Према новом пројекту црногорских власти треба отћутати сву досадашњу историју (односно правити се да не постоји) и конструисати нову стварност из које (и у складу са којом) се ствара (и пише) нова историја. А у ту нову стварност и у то рађање нове историје, никако се не уклапају српски језик и ћирилица, као непобитни свједоци шта су данашњи простори Црне Горе били, шта носе у свом насљеђу, коме и чему су припадали. Зато се основни политичко-идеолошки пројекат, којим треба потријети духовност и културно насљеђе Црне Горе, претворио у борбу за брисање трагова српског језика и ћирилице, као исконског и идентитетског српског писма и писма српског етноса и писма Црне Горе, и једног од писама српског језика, преовлађујућег, историјски и културолошки конститутивног.

Прво је „црногорски језик“ инаугурисан формалноправно, што није пратио ни покушај стандарднојезичког отклона од српског језика, потом се прешло на покушај „уношења новина“, тј. одређених дијалекатских црта српског језика које су проглашаване за „свецрногорску и самоцрногорску норму“, иако се те црте, будући да су несистематске и спорадичне, не могу усталити у стандарду.

На формалном плану, почело је пуким преименовањем наставног предмета Српски језик у „матерњи“ у школама, а у загради „српски, црногорски, хрватски, бошњачки“. „Образложења“ за промјену имена језика у Црној Гори била су сасвим изванлингвистичка, антиисторијска, политикантско-идеолошка: „образлажући“ да „свак има право да зове језик својим именом“, затим да свака нација има право да свој језик зове „именом нације“.

Након референдума (2006.) наступио је нови „аргумент“: језик мора и треба да се зове по имену државе.

Шта би то требало да буде, а поготово шта јесте, „црногорски језик“ нико није могао да зна (како тада, тако и данас). Тек касније су, 2010. године, одштампани Граматика и Правопис „црногорског језика“. За Граматику је утврђено да представља преписану Граматику хрватског језика за средњу школу. Аутори и Граматике и Правописа јесу Хрвати (Силић и Прањковић), Украјинка (Људмила Васиљевна) и Аднан Чиргић из Црне Горе. Како у Црној Гори није било никог са дипломом „црногорског језика“, то је 2011. године Министарство за просвјету и науку организовало курс за обуку „црногорског језика“, који је трајао два дана (тј. 180 минута), а „полазници“ су добијали потврду да су похађали семинар „Црногорски језик у настави“ и тиме стицали „право“ да га предају.

И оно што је у формалноправном дијелу српски језик и задржао („језик у службеној употреби“; „уклопљеност“ и сабијеност у оквиру четвороименог назива наставног предмета), настоји да се смањи и уништи, прећути и игнорише, свакодневно, у пракси. Власт и њихов систем понашају се као да српски језик у Црној Гори не постоји и као да није ни постојао. Циљ је навикнути цијелу Црну Гору на друго име за језик, макар посредно, заобилазно. Када отворите сајт Владе Црне Горе, Министарства просвјете и Министарства науке, Универзитета Црне Горе, Филозофског факултета, и тако редом, за опцију „контакт“ можете да одаберете од језика: црногорски језик, енглески језик. Како происходи, са званичним институцијама у Црној Гори можете формално да успоставите контакт једино на црногорском или енглеском језику, али не и на већинском, српском језику (без обзира што сви знамо да суштински то управо чините на српском језику).

Из школских програма изостављени су (= избачени) српски писци и садржаји са предзнаком српски. Предзнак „српски“ нарочито се изоставља код писаца са простора Црне Горе који су сами себи давали српски предзнак (Његош, Никола I Петровић, Стефан Митров Љубиша итд.).

Један од великих проблема, о којем се често говорило, јесте мијењање (читај фалсификовање) историјскојезичког континуитета садашњих простора Црне Горе, гдје се све што је обухваћено територијално простором данашње Црне Горе сврстава у „црногорски језик“ и „црногорско језичко насљеђе“ (сви писци, споменици: како период до Балшића, тако и Балшића и Црнојевића насљеђе, потом Петар I, Његош, Марко Миљанов, Паштровске исправе…).

Што се тиче статуса ћирилице на простору Црне Горе данас, у уставној одредби се истрајава на „равноправности“ ћириличног и латиничног писма. У пракси се приводи крају процес (све израженијег) нестајања ћирилице: све што је везано за јавни сектор, потом новине, часописи, медији, портали, путокази, називи улица итд., све иза чега стоји држава, потпуно је окупирано латиницом.

Срби су препуштени сами себи и једном броју оних који су посвећени српском језику и култури – било да су из поља науке, књижевности, културе у ширем смислу – у покушају да очувају српски језик и да се они очувају у српском језику у Црној Гори. Обавеза је, а и право и част, како појединаца, тако и институција да брину о свом национу, и, прије свега о србистици као науци, као и о говорницима српског језика ма гдје да су, те о правима српског језика и његовог насљеђа на свим просторима, и да се на том пољу треба знатно више ангажовати и посветити се том подухвату. А језгро у Црној Гори постоји, опстаје, бори се, упркос свему.

Аутор: Др Јелица Стојановић

Извор: politika







Брисање трагова српског језика у Црној Гори
Прочитајте више »

14. октобар 2016.

Нобел добио Дилана, а Аристотел се запрепастио

bob-dylan-by-besikdug
Bob Dylan By besikdug

Можда сте чули вест да је Нобел добио Дилана. Или је обрнуто… Свеједно. Уствари, вест је да је свеједно.

И сам Алфред Нобел је био запрепаштен и шокиран начином на који је свет употребљавао његов изум – динамит и због тога је основао фонд за додељивање награде – како би био запрепаштен начином на који свет додељује његову награду.

Правда се може наћи једино у машти“ – пророчанске су речи овог шведског научика који је о свом завештању рекао: „Планирам да након смрти за собом оставим мноштво идеја о миру, али сам скептичан да ће то имати некакве резултате.

Многе од нас који смо одрасли уз Дилана и много га волимо, ова вест је запрепастила, због тога што смо одрастајући уз Дилана повремено имали прилику и нешто да прочитамо.

Можда не може свако да уочи разлику између Ђорђа Балашевића и Васка Попе или између Боре Ђорђевића и Данила Киша, али сам сигуран да Бора и Ђорђе ту разлику знају и никад не би пристали да се сврставају у исту категорију са овим песницима.

art-of-petry-aristotel-aristoteles
Art of Petry – Aristotel

Дакле, ко је следећи? Леонард Коен?, Фил Колинс? Стинг? И који ће од светских књижевника следеће године да прихвати награду за књижевност, за коју се сада више не зна да ли је баба или је жаба?

Ни образложење за доделу ове награде није ништа мање шокантно: Секретарка Шведске академије Сара Данијус рекла је да је Дилан добио Нобелову награду за књижевност јер је „створио нове поетске изразе у великој традицији америчке поезије“.

Можда би то са америчком поезијом и прошло без веће реакције да Сара није подбола антику и тако опасно разљутила Аристотела: „Ако погледате далеко у прошлост… открићете Хомера и Сафо. И они су писали поетске текстове који су били намењени изовођењу, и исто је и када се ради о Бобу Дилану. И данас читамо Хомера и Сафо, и уживамо у њиховим делима. Можемо и треба да читамо и њега.

raul_seixas-bob_dylan_682945
Raul Seixas – Bob Dylan

Духовитост је дрскост која је стекла образовање“ – Одмах је реаговао чувени антички филозоф и љутито додао: „Најгора форма неједнакости је када покушате неједнаке ствари учинити једнаким.“ Упитан да прокоментарише речи представнице жирија, Аристотел је са жаљењем изјавио „Ниједна изузетна душа није изузета од одређене мешавине лудила.

Али да се вратимо Дилану и његовом схватању поезије, са становишта рокенрол песника који ствара „нове поетске изразе у великој традицији америчке поезије“.

О поезији Дилан каже:

О како је кул кад вас називају песником! Али то ми није нимало помогло, није ме нимало усрећило. Хеј, волио бих се и сам називати песником, али, нажалост, не могу због свих осталих бедника који деле исту титулу. Ко је на крају био прави песник? Allen Ginsberg? Он је песник. Бити песник не значи нужно да морате исписивати ретке речи на папиру. Знате ли на шта мислим: један од камионџија који полако хода степеништем у мотелу је песник. Говори као песник. Прави песници, старци, смрт, пропадање, људи попут Роберта Фроста који певају о гранама и дрвећу, али то није оно шта нам треба. Allen Ginsberg је једини прави писац којег уважавам. За остале нема пуно поштовања или разумевања. Такво сврставање само би ме довело у исту категорију с људима с којима не желим да будем. Рећи некоме да сам песник, било би чисто заваравање. Гледајте, свиђа ми се пуно људи, али свакако их не сматрам песницима.

Е, па Дилане, сврстали те међу људе за које немаш пуно поштовања или разумевања, сврстали те међу људе са којима не желиш да будеш, а ти се ниси бунио. Шта ће на то да каже камионџија који полако хода степеништем у мотелу?

sanzio_02w
Sanzio

А шта је рекао Аристотел? – „Тачно је да је „Немогуће да се све доказује“ али би требало да „Музика има моћ да обликује карактер.“ – „Драг ми је Дилан, али ми је истина дража!“. – закључио је филозоф и вратио се у антички ред ствари и појава.

Ову доделу можда је најбоље одсликао оштар став шкотског писца Ирвина Велша, аутора „Трејнспотинга“, „Ја сам Диланов фан, али је све ово непромишљена носталгична додела избачена из покварене простате сенилних, фрфљајућих хипија

Сасвим заслужено, Дилан је добитник бројних награда и признања, међу којима су Оскар, Златни Глобус, неколико Греми награда за најбољи музички албум, почасни „Пулицер“, место у Рокенрол холу славних, амерички Орден слободе, француска Легија части… Нобелову награду за књижевност није заслужио, у најмању руку због неколико стотина врхунских књижевника који стварају широм света.

zasto-je-pile-preslo
Зашто је пиле прешло пут?

Било како било, текст ћу завршити симболичним речима Боба Дилана о истини и лажи у данашњем свету:
Сва истина на овом свету је само додата једној великој лажи.

Далибор Дрекић







Нобел добио Дилана, а Аристотел се запрепастио
Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks