19. октобар 2017.

Невидљива црква у селу Паклење код Баљевца на Ибру

Далибор Дрекић | 10:24 |
Оставите коментар!

Недалеко од локалног гробља у селу Паклење код Баљевца на Ибру (општина Рашка), археолози Народног музеја у Краљеву открили су остатке необичне и у овом крају јединствене цркве, потпуно укопане у земљу, о чијем постојању доскора ништа нису знали ни мештани Паклења, нити археолози који су истраживали овај део долине Ибра.



Кров цркве, саграђен од опеке повезане специјалним малтером, био је раван са тлом и закамуфлиран земљом, травом и маховином, сумњали смо да има нечега испод, али нисмо слутили да је то била црква – каже један од мештана Паклења.


Стручњаци верују да се ради једној од такозваних скривених или невидљивих цркава, какве су грађене у турско доба када је хришћанима било забрањено да се окупљају, да граде богомоље и моле се Богу. Овај део Србије, долина Ибра и Стари Рас, познати су по минијатурним црквама. Само у долини Ибра постоји око 20-ак објеката, у народу познатих као цркве прелетачице.


Стећак, невидљива црква, Баљевац на Ибру


Стећак, невидљива црква, Баљевац на Ибру


Фотографије самог налазишта, као и осталих пронађених стећака можете погледати на фејсбук страници: Невидљива црква, Баљевац на Ибру


Турци су били нешто великодушнији, па су житељима појединих села давали немогући рок од само једног дана или једне ноћи да саграде богомољу. Тако је, примера ради, једне ноћи никла и црква Мариница у Дојиновићима код Новог Пазара у коју могу да стану само свештеник и још двојица верника. Црква у Паклењу највероватније је грађена тајно и без сагласности Турака.


Црква је малих димензија, дужине пет, ширине три метра, завршава се полукружном апсидом, у олтарском простору опеком је била сазидана и часна трпеза, сада када смо је открили и рашчистили следе додатна испитивања,после којих ће се вероватно доћи до неких нових сазнања о овом необичном и ретком споменику наше историје.



 



 


Извор: Студеница.инфо



Невидљива црква у селу Паклење код Баљевца на Ибру
Прочитајте више »

18. октобар 2017.

Константин Порфирогенит: O Србима на отоцима, у Далмацији, Лици, Крбави и Гацку (10. век)

Далибор Дрекић | 10:46 |
Оставите коментар!

О управљању царством (лат. De administrando imperio) или Спис о народима је назив који се у историјској науци користи за спис настао средином X века у Ромејском царству. Саставио га је цар Константин VII Порфирогенит или неко од њему блиских учењака као спољнополитички приручник намењен царевом сину и престолонаследнику Роману II (959-963).


Карта српских земаља према Константину Порфирогениту


У историјској науци спис се обично назива О управљању царством (лат. De administrando imperio или скраћено DAI) што је наслов који му је 1611. наденуо први приређивач штампаног издања холандски класичар Јохан ван Меурс. Сам наслов, иако не одговара садржају дела, одржао се до данас. Према унутрашњој анализи самог дела DAI сматра се да је написано између 948. и 952. године 


Константин VII Порфирогенит


Расправљајући о овом документу, проф. Реља Новаковић каже да његове делове историчари различито тумаче – често се не слажу. Посебно је у њему нејасно где се тачно простирала Хрватска а где Србија, где су тачне границе српских, а где хрватских насеобина. Ово је још нејасније кад Порфирогенит, као и неки други средњовековни хроничари напишу: „Срби, које зову и Хрватима“, или „Хрвати, које зову и Србима“. Оно што нас интересује – насеобине Срба на територијама данашње Хрватске — неоспорно је. Порфирогенит, у 34. глави свога списа, наводи:


Земља Травуњана и Конављана је једна: тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који је пребегао цару Ираклију из некрштене Србије, до српског архонта Властимира. Овај архонт Властимир даде својој кћерци за мужа Крајину, сина Белоја, жупана Травуније.1


Овде проф. Новаковић обавештава да Порфирогенит наводи да су у Паганији (Неретљанска област) насељени Срби и да Пагани држе острва: Корчулу, Мљет, Хвар, Брач, Вис, и Ластово. Паганија је постала узрок размирица Србије и Хрватске у време Порфирогенита, када ће Хрватска да се шири на рачун Србије и да запоседне и раније речене српске области: Лику, Крбаву и Гацко. Тако ће границе Хрватске стићи, реком Уном, до Ливна и реке Цетине, што подвлачи и Порфирогенит. 2


Овај податак о Србима у Далмацији, на отоцима, у Лици, Крбави и Гацку (у десетом столећу), не даје за право оним историчарима који наводе да се из ових области иселио само хрватски народ пред турском најездом у 15. и 16. столећу. Ако су Турци из овог краја прогнали становништво, онда је оно било и српско.


Цар Константин Порфирогенит: О управљању државом (DAI)


Напомене:


01 Проф. Реља Новаковић, Где се налазила Србија од VII до XII века, Историјски институт, Београд, 1977, стр. 33.

02 Исто, стр. 36.


Извор: Википедија, Трипод (Слободан Јарчевић, Средњовековни документи о Србима у Крајинама)



Константин Порфирогенит: O Србима на отоцима, у Далмацији, Лици, Крбави и Гацку (10. век)
Прочитајте више »

17. октобар 2017.

На Хималајима пронађено 200 јединствених фигура непознате цивилизације

Далибор Дрекић | 10:12 |
Оставите коментар!

Група руских научника открила је два ритуална комплекса (светилишта) са јединственим фигурама коњаника који су припадали непознатоj цивилизацији на планинском подручју Хималаја.


Скулптуре на Хималајима које је у октобру 2017. открила руско-индијска експедиција


Руско-индијска експедиција предвођена дописним чланом Руске академије наука Наталијом Полосмак у западном дијелу хималајског масива (провинција Кашмир, Индија) открила је два древна ритуална комплекса са јединственим каменим фигурама, изјавио је замјеник директора Института за археологију и етнографију (ИАЕ) Руске академије наука Вјачеслав Молодин.


Ова научна експедиција ради истраживања у Индији већ три године, а прошле године је дала „фантастичне“ резултате. Ове године, истраживања у комплексном подручју Хималаја на граници Индије и Пакистана финансира научни фонд руског Института  и Хенкел (Њемачка).


Ритуални комплекс са јединственим фигурама коњаника откривен на Хималајима


Откривена су два ритуална комплекса, смјештена на удаљеном и високом мјесту у планинама, које је тешко приступачно. У светилишту је пронађено око 200 коњаника, а њихова посебност је што на неким од коња не сједи само један јахач, већ и два, три или четири, што је отјелотворење неких од мистерија и митова које тек треба протумачити са ових фигура, украшених рељефима. Ове скулптуре су израђене у истом стилу и богато су украшене, али су све јединствене.


Фигуре коњаника откривене на Хималајима са богатом декорацијом


Према ријечима истраживача, камене фигуре су из раног средњег вијека, на шта указује декорација коња и други детаљи.


На истом мјесту пронађени су и извори воде са, такође,  специфичним каменим фигурама.


Извори воде са каменим фигурама


Чини се да је у Индији одавно већ све познато, али у ствари ови најновији проналасци то демантују, док се научна заједница по први пут сусреће са овим. Ово откриће се разликује од свега до сада виђеног и указује на то колико још има неоткривених ствари које се обично налазе на необичним мјестима на нашој планети.


Оно по чему је овај проналазак толико јединствен јесте што не постоји ништа слично овоме у до сада проучаваној иконографији у Индији, што упућује на неко за сада непознато становништво које се изненада појавило на Хималајима, настанило у удаљеним подручјима и оставило свој траг.


Приредила и превела: Сања Бајић


Извор: РИА Новости 


 



На Хималајима пронађено 200 јединствених фигура непознате цивилизације
Прочитајте више »

16. октобар 2017.

Срби из Баната ратовали по целој Европи

Далибор Дрекић | 09:44 |
Оставите коментар!

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства


Милош Црњански у аустријској униформи, (Фото: Историјски архив Зрењанин)


Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар.


Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у данашњој Летонији, а као сиромашни племић и странац ступио је у војну службу Аустрије и за рачун Беча војевао у Рату за аустријско наслеђе и Седмогодишњем рату. Ту је изградио завидну репутацију и стекао надимак „војнички отац”. Његова пола века дуга ратничка каријера достигла је врхунац када је 8. октобра 1789, већ као седи старац, освојио Београд од Турака у последњем рату између Хабзбуршке империје и Османског царства. Овај рат, код Срба упамћен као Кочина крајина, био је најава Првог српског устанка: у њему су се, под вођством Коче Анђелковића, борили српски добровољци, такозвани фрајкори, међу којима је био и Карађорђе.


– Лаудонов јуначки подвиг, за који су савременици говорили да је уздрмао темеље Цариграда, силно је одјекнуо у хришћанској Европи и пробудио наде у обнову изгубљене српске државности. Отуда су га у својим делима опевали и славили најумнији Срби оног времена – Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић и још неки. Лаудон је пред смрт био награђен титулом генералисимуса, врховног команданта целокупне хабзбуршке оружане силе – наглашава Крчмар.


У својој књизи он подсећа да је Лаудон, осим по заузећу Београда, остао упамћен и по 29. царском и краљевском пешадијском пуку аустријске војске, који је носио његово име и учествовао у свим важнијим оружаним сукобима у Европи од почетка 18. века до распада Аустроугарске монархије: борио се у ратовима за шпанско, пољско, аустријско и баварско наслеђе, Седмогодишњем рату, три аустро-турска рата… Тукао је Наполеона у биткама код Асперна и Лајпцига, учествовао у гушењу Револуције 1848/49. године. Од средине 19. века његова база и извор регрута били су у Банату – најпре у Великој Кикинди, а затим у Великом Бечкереку. Окосницу Пука чинили су банатски Срби, међу којима је најзвучније име Милоша Црњанског, једног од највећих српских књижевника. Црњански је Први светски рат провео као војник Лаудонове регименте и оставио занимљива сећања на Велики Бечкерек на самом почетку рата.


На основу тешко доступне литературе и богате грађе сачуване у Историјском архиву Зрењанина, Крчмар је у својој књизи детаљно писао о војевању Банаћана у ратовима за независност и уједињење Италије, као и о њиховом учешћу у аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине. Многи од њих за храброст исказану у тим приликама били су награђени високим војним одликовањима. Најславнија победа Пука била је 1866. године у бици код Кустоце, у оквиру Трећег рата за независност и уједињење Италије. У то време Пуком је командовао Србин пореклом из Панчева: Давид Ђурић од Витез-Соколграда.


Истраживање даљих веза Лаудона са данашњим Зрењанином изнело је на светлост дана нове, до сада непознате чињенице из прошлости овог града. У Лаудоновој регименти војни рок су служиле генерације Великобечкеречана, међу којима и најугледнији овдашњи адвокати, новинари, лекари, па чак и неколико потоњих градоначелника.


– Данашња Улица Ђурђа Смедеревца у прошлости је носила Лаудоново име – каже Крчмар, наводећи да је у граду постојала и кафана под именом „Код фелдмаршала Лаудона”. До сада је било уврежено мишљење да је први познати почасни грађанин Великог Бечкерека био мађарски писац Мор Јокаи, али је то нетачно, јер је 30 година пре њега ова почаст указана мајору 29. пука, италијанском племићу који се звао Антонио Ањели-Монти. Присуство војске у граду утицало је и на урбану географију. Војници Лаудонове регименте у почетку су били смештени у данас непостојећу касарну „Колет”. Касарна се налазила на углу Македонске и Улице Николе Тесле, али је била премала, због чега је овдашња болница „Царевић Рудолф” била адаптирана, проширена и претворена у касарну. Она је и данас активна, али под именом „Светозар Марковић Тоза”.


– По сврси је очигледно надживела војску, за чије је потребе подигнута, али свеједно, остаје сведочанство о везама освајача Београда с градом на Бегеју – истиче Крчмар, кога су на промоцији књиге назвали најперспективнијим и најмарљивијим младим историчарем с ових простора.


Ђ. Ђукић


Извор: Политика


 



Срби из Баната ратовали по целој Европи
Прочитајте више »

15. октобар 2017.

Ватиканска документа о Србима у Далмацији - пре турских освајања Србије

Далибор Дрекић | 12:03 |
Оставите коментар!

Српски епископ Никодим Милаш је, на основу средњовековних докумената и радова италијанских и хрватских историчара, забележио да је у XIV столећу српски краљ Босне Твртко преселио у Далмацију, која је била ретко насељена, десетине хиљада Срба:


Српске кнежевине у јужној Далмацији у 9. веку


Никодим Милаш,


Далматинска кроника бељежи да је 1371. године Твртко преселио у Далмацију много српског народа, и да су заузели и утврдили се у бријеговитим странама. За 1373. годину, Фарлати спомиње да је тог народа било толико на граници Босне, спремна за пријелаз у Далмацију, да су на себе обратили пажњу и папе, јер су били досељеници православне вјере… Од Тврткова времена, Книн постаје српски град.1


Стицајем историјских догађаја, Далмација је изгубила ово српско становништво — бежало је пред Турцима у петнаестом столећу, склањајући се чак и у Италију. Далмација је била поново насељавана у XVII и XVIII столећу. И тада, у Далмацију, долазе Срби православне вере, из: Лике, Херцеговине и Босне. О овом досељавању је прикупио податке Марко Јачов у Ватиканским архивама.2


Напомене:


1 Никодим Милаш, Православна Далмација, Београд, „Сафарис“, 1989.
2 Предраг Драгић Кијук, Catena Mundi, „Ибарске новости“, Краљево и Матица исељеника Србије, Београд, 1992.


Аутор: Слободан Јарчевић


Извор: Трипод




Ватиканска документа о Србима у Далмацији - пре турских освајања Србије

Прочитајте више »

Добро дошли на интернет страницу РАСЕН.РС

Добро дошли на интернет страницу РАСЕН.РС
Притисак на слику одвешће вас на главну страницу Удружења Расен
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks