16. јануар 2018.

Мама и тата су палиндроми

Далибор Дрекић | 10:30 |
Оставите коментар!

У књизи за децу ‘’Мама и тата су палиндроми’’ (‘’Mam and Dad are palindromes’’) аутора Марка Шулмена, Бобов живот тече уредно све док једног дана његова учитељица, госпођица Сим, не одржи час о палиндромима.



Тада Боб схвата да је и он сам палиндром! И што је још горе, он је потпуно окружен палиндромима: његов кајак (kayak), његов тркаћи ауто (race car), његово штене (pop) које се зове Ото (Otto). Поврх свега, он схвата да су му и мама и тата (mam and dad) палиндроми, као и имена његових сестара, Ана (Anna) и Нан (Nan)!


Боб покушава да побегне, али без обзира шта ради или где иде, ти досадни палиндроми га свуда прате. Коначно, Боб нађе решење за свој проблем: користиће своје пуно име, уместо само Боб. Сада би требао бити безбедан, зар не?


Али… његово пуно име је Роберт Требор! Опет палиндром!


Сања Бајић



Мама и тата су палиндроми
Прочитајте више »

09. јануар 2018.

Логор римских легија у Виминацијуму

Далибор Дрекић | 13:43 |
Оставите коментар!

У њивама око термоелектране Костолац почело откопавање моћних зидина око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град.


Виминацијум; фото: Википедија


Археолози Виминацијума су у њивама око термоелектране Костолац почели откопавање моћних зидина римског легијског логора око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град који је израстао у престоницу провинције Горње Мезије. Ископавања су почела после детаљног снимања терена георадаром и утврђивања простирања зидина утврђења у коме су једно време боравиле две легије, односно 12.000 -14.000 војника.


– Начин градње зидова, као и величина и обрада масивних блокова квадера су запањујући – каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац археолошког пројекта Виминацијум. – Намера нам је да откријемо цео легијски логор до следеће године, кад ће у Виминацијуму бити одржан скуп најеминентнијих археолога света.


Виминацијум, легионарски логор; фото: Википедија


Зидове логора је окруживао простран и врло дубок одбрамбени јарак испуњен водом, па се у утврђење могло ући само преко моста који се лако бранио. Мост је откопан и реконструисан, али не и велика капија легијског логора која је срушена у хунској најезди. Ипак, њен изглед је сачуван на рељефу Трајановог стуба у Риму, где је представљен император који из Виминацијума креће у победоносни поход на Дакију.


Б. Субашић


Извор: Вечерње Новости




Логор римских легија у Виминацијуму

Прочитајте више »

08. јануар 2018.

Жанка Стокић: За комунисте народни непријатељ, за Нушића вечита инспирација

Далибор Дрекић | 10:10 |
Оставите коментар!

Живана Жанка Стокић (24. јануар 1887. Велико Градиште – 21. јул 1947. године Београд) је била позната српска глумица. Прославила се тумачењем ликова Бранислава Нушића. 



Рођена је у Великом градишту од оца Богосава и мајке Јулке. Отац који је по занимању био пекар је рано умро па се њена мајка преудала за свештеника Александра Николајевича Санду. Како њен очух није желео да је прихвати, Жанка се са 16 година удаје за једног зајечарског абаџију. Међутим, побегла је са позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге где је прала веш. Први пут муж је успео да је батинама врати кући а други пут је у заштиту узео Аца Гавриловић који је касније постао Жанкина велика љубав.


Жанка Стокић


Премијерно појављивање је имала 1902. године у представи „Брачне ноћи“ после које је побрала велике симпатије публике. Након распада трупе, Жанка са својим колегама обилази и друга места. 1907. године у Вараждину добија прву драмску улогу. Жанка је најпре играла у трупама Мике Бакића, Димитрија Нешића и Михаила Марковића. 1907. године је у Осијечком позоришту запазио познати хрватски театролог Бранко Гавела. Ипак, прекретница у њеној каријери се десила 1911. године када је гостовала у Београду. Само месец дана касније, Жанка постаје члан Народног позоришта у Београду.


У Народном позоришту је играла представе „Родољупци“, „Фигарова женидба“ и „Сирано де Бержерак“ као и многе друге. Запаженије улоге је остварила у комадима „Уображени болесник“ , „Тартиф“ , „Подвала“ , „Станоје Главаш“… Ипак, када се изговори име Жанка Стокић прва помисао је  „Госпођа министарка“ коју је Нушић специјално писао за Жанку. Жанка као вечита Нушићева госпођа министарка играла је и у другим Нушићевим делима „Ожалошћена породица“, „Власти“, „Ујеж“ и „Пут око света“. Поводом стотог извођења „Госпође министарке“ Бранислав Нушић је написао следеће: „Драга Живка, Ви и ја данас имамо малу интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се криза не може дотаћи, Ви остајете министарка, једна министарка, увек министарка.


Жанка је током свог живота боловала од неколико болести али је највише проблема имала са дијабетесом. Током Другог светског рата, комунисти су оптужили Жанку за издају јер је од Немаца куповала инсулин као и због тога што је гостовала у емисијама радио Београда који је тада био под немачком управом. На суђењу је успела да избегне смртну казну али је била осуђена на губитак части и 8 година затвора. Након изласка из затвора било јој је забрањено да се бави глумом. По налогу министра правде казна јој је била умањена а 1947. године била је обавештена да јој је све опроштено. Захваљјући Бојану Ступици, Жанка добија дозволу да се врати глуми и то у тек основаном Југословенском драмском позоришту. Нажалост, три дана након те вести Жанка је преминула. Сахрањена је на Топчидесрском гробљу у Београду а споменик јој је подигла њена служавка. Жанка Стокић је снимила само један филм „Грешница без греха“ у режији Косте Новаковића. Одлуком Окружног суда у Београду, 3. марта 2009. године Жанка Стокић је рехабилитована.


 Погледајте филм „Смрт госпође министарке“ посвећен Жанки Стокић.



 


извор Википедија


За Расен: Марија Ђорђевић,


блог Убележи!



Жанка Стокић: За комунисте народни непријатељ, за Нушића вечита инспирација
Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks